Izvor: Danas, 24.Apr.2015, 19:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virtualna istorija
Subota, dan za kulturu. Kad je ima, naravno. A to je sve ređi slučaj. Ovog vikenda kulturnoj javnosti se posrećilo da iz štampe izađe dvobroj "Gradca" posvećen virtuelnoj istoriji. Čime se, dakle, bavi virtuelna istorija? Eh, čime? Omiljenom srpskom temom - šta bi bilo da je bilo što se babi snilo, to jest na šta bi ličio ovaj svet da je, recimo, Hitler uspeo da osvoji Britaniju, šta bi, nadalje, bilo da mu je pošlo za rukom da osvoji i SSSR i šta bi se tek izdogađalo da nije bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Gorbačova i da se SSSR nije raspao.
Na prvi pogled čini se da su u pitanju babakuranisanja kakva se decenijama ispredaju po srpskim kafančinama, znate već priču - da Rankovic nije zglajz'o, kralj bi se vratio na presto, Kosovo bi ostalo u Srbiji, a Srbija bi se proširila do Beča. Ali prvi pogled vara. Tekstovi objavljeni u "Gradcu" daleko su od svakog babakuranisanja, a napisali su ih ljudi od struke, naučnici, vrlo ugledni evropski istoričari, između ostalih i priređivač zbornika, Nil Ferguson.
Autori, istina, razmatraju alternativne tokove kojima je istorija mogla krenuti u slučaju, recimo, da je Adolf Hitler uspeo da položi prijemni na Likovnoj akademiji, a da je Staljin bio marljiviji, pa diplomirao na Bogosloviji u Tbilsiju, ali samo zato da bi što bolje rasvetlili zašto se - i kako se - dogodilo ono što se dogodilo i da li je ono što se dogodilo moralo da se dogodi ili je sve bilo samo igra nasumičnih slučajnosti. Mogli bi naši državnici i naši istoričari štošta i naučiti iz temata o virtualnoj istoriji, činjenicu, na primer, da matematički zakon verovatnoće u istoriji ne važi. Ovako to - da ukratko prepričam - ide. Ako u životu napraviš glupost, pa odeš u kockarnicu, nakon što sto pedeset puta izgubiš na ruletu ulažući na crveno, možeš sa velikom verovatnoćom računati da će sto pedeseti put crveno dobiti. Istorija, međutim, nije kockarnica, iako, ruku na srce, puno liči na nju. Ako u istoriji i hiljadu puta napraviš glupost, izubiće i hiljadu i prvi put. Mada ti se može učiniti - a to se našim državnicima redovno događa - da si nešto dobio.
Pa dobro, šta kaže virtualna istorija, može li se bar iz nje nešto naučiti, ako to već iz ove, nevirtuelne, nije moguće? Mrka kapa. Istorija je, kao i njeni akteri, ljudi, apsolutno nepredvidiva, što će reći da ne postoje nikakvi "budući događaji" koji strpljivo čekaju da dođu na red, niti je uzročno-posledični lanac išta drugo doli puka racionalizacija nepredvidivosti i relativnosti istorije koja je toliko relativna da se u stvari ništa ne menja ako je ispričamo i naopačke. Radi boljeg utuvljivanja, ovo ću ilustrovati primerom iz naše istorije. Dakle ovako: Nakon što je Vučić izgubio izbore, na vlast je došao Boris Tadić, da bi mu se u jednom trenutku pridružio i Koštunica. Koštunica je abdicirao, pa je na vlast došao Zoran Đinđić, koji je ubijen u atentatu, da bi, konačno, petog oktobra, vlast prevratom preuzeo Slobodan Milošević i oslobodio Srbiju. Ima smisla? A?
.jpg)
