Izvor: Politika, 03.Jul.2013, 23:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Verujemo da ćete primeniti sporazume do decembra

Pitanje priznanja nije deo dijaloga i od Srbije se ne očekuje da prizna Kosovo

Tačno godinu dana otkad ga je tadašnja američka šefica diplomatije Hilari Klinton poslala u Beograd da posle izbora razgovara sa eventualnim novim rukovodstvom i prenese mu spremnost „da rade sa bilo kojom vladom i bilo kojom koalicijom koja se formira”, Filip Riker kaže da je zadovoljan svime što je otad postignuto, pre svega u pregovorima Beograda i Prištine.

U razgovoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za „Politiku” zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, koji je pred svaku rundu dijaloga imao sastanke sa Hašimom Tačijem i Ivicom Dačićem, kaže da posle godinu dana vidi velika dostignuća.

„Velike zasluge mogu da se pripišu vođstvu u Beogradu i Prištini, ali i građanima koji su kao glasači zahtevali od svojih lidera da to učine – oni su želeli napredak. Razumemo koliko je teško raditi sve ove stvari, ali za godinu dana možemo da vidimo da je mnogo toga urađeno”, kaže Riker.

Da li ste Vi bili zaduženi da u toku pregovora „pritisnete” Tačija, a Ketrin Ešton Dačića?

To je lepa mitologija. Ali da uprostim, kad god sam se sastajao sa premijerom Tačijem, sastajao sam se i sa premijerom Dačićem. Ja sam im nudio da se sastanemo, a oni su pristajali na sastanke. Kad se vratimo unazad, mi smo podržavali i raniji tehnički dijalog. A u oktobru je državna sekretarka Hilari Klinton na svom poslednjem putu u Evropi posetila Balkan zajedno sa Ketrin Ešton, i to je bilo sa ciljem da zajedno dođu sa istom porukom – EU i SAD žele da vam pomognu da ostvarite svoje ciljeve – da korak po korak dođete do članstva u EU. To je u skladu sa našom dugoročnom politikom prema ovom regionu i celoj Evropi. Naša politika je da vidimo celu Evropu slobodnu, u miru i prosperitetnu. Posle tog puta je Ketrin Ešton pokrenula dijalog Beograd–Priština, a državna sekretarka Klinton je mene zamolila da kad god je potrebno podržim napore Eštonove, što je podrazumevalo rad sa obe strane, kao i rad sa saradnicima Eštonove.

Vi ste bili zaduženi da „ohrabrujete” obe strane? Kako to izgleda? Šta im kažete?

Ono što mi možemo da ponudimo jeste drugačija perspektiva. Najlakše je biti zaustavljen u određenom pogledu na stvar. Kroz dijalog možemo da ohrabrimo obe strane i da im kažemo kakve su perspektive moguće. Mi nemamo sve odgovore, iako ljudi često od nas očekuju da imamo sve odgovore i da rešimo sve probleme. Mi to ne možemo, ali možemo da omogućimo ideje i iskustvo.

Da li mislite da postoji volja na obema stranama da se do decembra primeni sve dogovoreno i postignu ostali dogovori, što je uslov za otvaranje pregovora Srbije i EU?

Da, mislimo da je moguće da se sve to učini u toku ove godine. To će dokazati ozbiljno liderstvo, ozbiljan angažman i posvećenost. I dalje je neophodno mnogo toga uraditi i zbog toga je neophodno konstantno angažovanje. Primena je naravno ključna, a zahtevi su sasvim jasni, jer je Evropski savet jasno izneo uslove za Srbiju i za Kosovo kako bi napredovali na evropskom putu. Te stvari nisu promenjene. Svesni smo da je primena uvek najteži deo posla, ali smatramo da je moguće sve to uraditi.

Šta kažete na procene da je čitav proces dijaloga usmeren na to da se legalizuje nezavisnost Kosova i natera Srbija da prizna Kosovo pre učlanjenja u EU?

Mi smo priznali Kosovo, kao i oko 100 zemalja na svetu, pri čemu uzimamo u obzir odluku Međunarodnog suda pravde da je nezavisnost Kosova legalna. To je naš pogled i razumemo da postoje i drugačije interpretacije. Kao što znate, pitanje priznanja nije deo dijaloga i od Srbije se ne očekuje da prizna Kosovo. Umesto toga, dijalog je usredsređen na normalizaciju odnosa, čime se odbacuje teoretski koncept o priznanju i stvar se fokusira na svakodnevne probleme i teme, na ono što utiče na živote ljudi. Priznanje neće preko noći promeniti nečiji život, već to ako normalizujete situaciju tako da ljudi mogu da žive komfornije i bezbednije, bez straha, kao i da imaju priliku da poboljšaju svoje ekonomsko stanje i poboljšaju ovu situaciju i situaciju za svoju decu i unuke. Tako mi vidimo rešavanje problema, i to je postignuto dijalogu.

Koje su moguće barijere ili izazovi u narednom periodu primene i postizanja novih dogovora?

Najveći izazov je da se ne dozvoli da strah ili neizvesnost prevladaju napredak koji je postignut. Zbog toga je neophodno nastaviti sa radom i shvatiti da je učinjena nepovratna promena situacije. Ove zemlje ne žele da budu deo SAD, već EU. I to moraju da imaju na umu.

Kada izuzmemo pitanje Kosova, najbolnije pitanje za Srbiju jeste njena ekonomija. Da li možemo da očekujemo neke vesti u pogledu dolaska američkih investitora u Srbiju?

Premijerov put u SAD je bio ključan u tom smislu. Ono što mi možemo da uradimo kao Vlada SAD jeste da ohrabrimo i ukažemo na mogućnosti za biznis. Na slobodnom tržištu biznismeni imaju svoje odluke, a mi nemamo državne kompanije koje mogu da investiraju ovde. Ono što imamo jesu resursi u smislu programa koji će pomoći Srbiji da sprovede reforme tako da joj ekonomija bude konkurentnija. To je pitanje stvaranje što bolje klime za investicije i poslovanje. Ako se stvore mogućnosti, američki investitori će sigurno doći i iskoristiti te mogućnosti.

Nije ceo svet usredsređen na Srbiju

Na pitanje kako to da je Srbija svojevrsna „crna rupa” na mapi koja predstavlja mesto gde je NSA u Evropi najviše prisluškivala, a što je javnost saznala zahvaljujući Edvardu Snoudenu i „Gardijanu”, Riker kaže da o tome ništa ne zna.

„Ja mogu samo da vas usmerim na ono što su već rekli predsednik Barak Obama i državni sekretar Džon Keri. I ja te stvari pratim sa puta i nisam imao šanse da propratim baš sve vesti”, rekao je Riker da bi u kasnije delu razgovora rekao da „nije ceo svet usredsređen na Srbiju” i da ima značajnijih tema, poput iranskog nuklearnog programa.

Nenad Radičević

objavljeno: 03/07/2013

Nastavak na Politika...