Izvor: Danas, 01.Apr.2016, 21:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vera u jednog Boga
U Egiptu imaju Jevreji, hrišćani i muslimanidoista dugu zajedničku istoriju. U njemu je u petom veku nastala monofizitska jeres, jedan pokret koji je nastojao na jednoj nerazdeljenoj prirodi Isusa Hrista, za razliku o učenju u dvema prirodama Spasitelja koje je difinisano na Saboru Halkedonu (451.godine), koje je i za pravoslavne i za katolike do danas dogmatski aksiom. Izložbom "EIN GOTT - Abrahams Erben am Nil", koja je otvorena u aprilu prošle godine i trebalo da bude zatvorena u septembru >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << iste, ali je zbog senzacionalnog interesovanja publike produžena do konca aprila ove godine, tematizovan opsežan religiozni život i svakodnevica triju verskih zajednica u Egiptu od vremena Rimske imperije do 12. veka. Na primeru od preko tri veka miroljubive koegzistencije triju svetskih religija, izložba pokazuje koliku relevatnost za aktuelenu političku situaciju ovi arheološki pronalsci mogu imati.
Izloženo je preko 250 eksponata iz egipatskog bogatog nasleđa. Mnogi od njih potiču iz još neobjavljenih zbirki, kao i iz kolekcija državnih muzeja Berlina. Mnogi eksponati za ovu izložbu su iznajmljeni iz British Museum i Albert Museum u Londonu ili Cambridge University Library.
Naslov izložbe ”Avraamovo nasleđe na Nilu” sugeriše da je fokus na praocu i arhetipu Avraamu za veru u jednog Boga. Avraam, u muslimanskom nasleđu Ibrahim, je veoma značajna veza između judestva, hrišćanstva i islama. Predstavljene su i ostale nadkonfesionalne religiozne ličnosti kao što je Mojsije, Danijel, Josif, arhanđel Gavrilo koji su bili veoma popularni u Egiptu. Na osnovu egipatskih svedočanstava o Svetim spisima Jevreja, hrišćana i muslimana, posetilac dobija kratak uvod u osnove triju svetskih religija. Jednako su predstavljeni i osnovni građevinski tipovi različitih kultnih zdanja/bogomolja – sinagoge, crkve i džamije – i dokumentovane etape njihovog arhitektonskog razvoja u Egiptu.
Izložbeni eksponati - Kuran u jevrejskom prevodu ili koptska azbuka sa jevrejskim slovima svedoči o transferu znanja i komunikaciji među inteligencijom triju religija. Jedno pismo filosofa Mozesa Majmonida, koji je došao iz Kordobe u Kairo kao i druga prepiska koja je upućivana iz Samarkanda, Kijeva, Venecije ili Ruana svedoči o normalnom opštenju među trima religijama. Ili u jednom pismu je objašnjeno kako jedan jevrejski trgovac svom muslimanskom prijatelju čestita muslimanski praznik i nagoveštava da će ga tada posetititi. To pokazuje da je zajednički život pripadnika različitih religijskih zajednica u Egiptu bio moguć. Mimo religioznih tema, drugo težište izložbe leži na temi svakodnevice u Egiptu. Počev od rođenja, detinjstva, školskog vaspitanja dokumentuju izložbeni eksponati raznovrsnost svkaodnevnog života. U posvednevnom životu je magija imala u svim trima religijama značajan udeo. Izložba se završava dokumentacijom o ritualima sahranjivanja umrlih i predstavama eshatona/onostranog kod Jevrja, hrišćana i muslimana.
Ovu izložbu su svojim štedrim sponzorstvom omogućile mnoge organizacije kao što su Sawiris Foundation for Social Development ili Ernst von Siemens Kunststiftung, Mercedes Benz, Brigitte und Martin Krause-Stiftung kao i Kaiser Friedrich-Museums-Verein.
Intencija priređivača ove zanimljive izložbe je da nas podseti na istorijski trijalog judaizma, hrišćanstva i islama kao neki vid istorijskog modus vivendi. No dok terorističke horde Islamske države u ime Boga ubijaju, razaraju, pale i pustoš za sobom ostavljaju, bojimo se da će ikoji vid religiozne koegzistencije biti zamisliv.
