Izvor: Blic, 15.Apr.2014, 18:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Velika majka“ sada mirno može da počiva
Ukaz iz 1947, kojim je kraljici oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina kraljici Mariji Karađorđević,, proglašen je ništavnim.
Zahtev za rehabilitaciju kraljice Marije Karađorđević oktobra 2013. godine podneli su potomci Marijinih sinova princa Tomislava i princa Andreja Karađorđevića - princeze Lavinija i Katarina, kao i prinčevi Dimitrije i Mihajlo. Oni su juče prisustvovali izricanju presude, a podršku im je pružila i princeza Jelisaveta Karađorđević. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Ukazom Predsedništva Prezidijuma FNRJ iz 1947, kraljica Marija iz političkih razloga lišena je prava na glas, imovinu i državljanstvo - naveo je u obrazloženju odluke predsednik sudskog veća sudija Predrag Vasić.
Udovica sa 34 godine
Posle atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića, sa samo 34 godine ostala je udovica sa tri maloletna sina, od kojih je jedanaestogodišnji Petar bio najstariji.
Zastupnica porodice Karađorđević advokat Dušanka Subotić Homen podsetila je sudsko veće da se kraljica Marija nikada nije mešala u državničke poslove i da se bavila samo humanitarnim radom. Narod je iz milošte zvao “Velika majka”.
- Brinula je o više stotina invalida iz Prvog svetskog rata, udovicama stradalih vojnika i ratnoj siročadi iz cele Jugoslavije. Pomagala je Pravoslavnoj crkvi. Još 1933. osnovala je Jugoslovensku uniju za zaštitu dece. Kasnije je taj sadržaj prenet u ženevsku Deklaraciju o zaštiti dece - navela je Dušanka Subotić Homen.
Princeza Linda, supruga Tomislava Karađorđevića, kazala je da je rehabilitacija srećan dan za čitavu kraljevsku porodicu.
- Želim da se u ime cele naše porodice zahvalim svima koji su uložili trud da kraljica Marija bude rehabilitovana i ponovo zauzme mesto u istoriji koje joj pripada - rekla je nakon pročitane sudske odluke princeza Linda Karađorđević.
Dušanka Subotić Homen dodala je da su podneti i zahtevi za restituciju kraljičine imovine, ali da je mnogo interesantniji sadržaj “sefa 555”, koji je pripadao nekadašnjem predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu.
- Dve nezavisne državne komisije utvrdile su još 1982. da se u sefovima nalaze poluge i nakit koji su pripadali kraljici. Očekujemo da će to biti rešeno restitucijom ili ostavinskim postupkom - rekla je Subotićeva.
Naučila srpski da bi razgovarala s narodom
Marija Karađorđević (1900-1961) ostala je upamćena kao humana i skromna vladarka koju je narod obožavao što zbog njene velikodušnosti, što zbog toga što je brzo naučila srpski jezik i na njemu se obraćala podanicima.
Imala je kraljevski pedigre: bila je ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna i praunuka britanske kraljice Viktorije. Za jugoslovenskog kralja Aleksandra Karađorđevića udala se sa 22 godine, i to posle samo mesec dana poznanstva; kumovao im je engleski kralj Džordž Peti i na venčanje poslao sina Alberta, a o venčanju Aleksandra i Marije izvestile su sve novine u evropskim gradovima. Rodila je tri sina - prestolonaslednika Petra, nazvanog prema dedi, dok su imena ostaloj dvojici data u skladu sa idejom jugoslovenstva: Tomislav (hrvatsko ime) i Andrej (slovenačko).
Uoči Drugog svetskog rata, Petar ostaje u Jugoslaviji, a Marija se s mlađim sinovima povlači na imanje koje je u Engleskoj kupila 1938. godine.
Kraljica Marija je bila protiv venčanja sina Petra sa grčkom princezom Aleksandrom 1944. jer je smatrala da je neprikladno usred narodnog stradanja i žalosti praviti ličnu radost, a sumnjala je i da iza tog venčanja stoje aspiracije grčke princeze da se taj brak iskoristi i za ujedinjenje Jugoslavije i Grčke. Dala je blagoslov, ali nije došla na venčanje koje je obavljeno u srpskoj crkvi Sveti Sava u Londonu. R. P.
Najčitanije SADA:
