Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Avg.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika Gospojina - Uspenje Presvete Bogorodice
BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva slavi praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina, koji je jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici.
Ovaj praznik je uspomena na smrt Presvete Bogorodice i, prema jevanđelskom predanju, dan kada se vaznela na nebo "i predala svoj duh u ruke Spasitelja".
Predanje kaže da je Bogomajka živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << iskupiteljsku misiju Svoga Sina. Često je odlazila na Jeleonsku goru i tamo se molila.
Tokom jedne molitve, zamolila je Boga da je uzme sebi i da bude kod Sina, i tada joj se javio arhanđeo Gavrilo i saopštio joj da će se za tri dana predstaviti Bogu.
Deva predade duh svoj u ruke Spasiteljeve ne osetivši smrtnoga bola
U trenutku smrti Bogorodice, kako je zapisano, "apostoli počeše pevati u slavu Božju, a sva se soba zasja od čudne svetlosti i presveta Deva predade duh svoj u ruke Spasiteljeve ne osetivši smrtnoga bola".
"Mrtvo telo njeno preneše apostoli na rukama u Jerusalim u Getsimaniju, apostol Jovan nosio je maslinovu granu, a svetao oblak okruživaše njen odar i povorku".
Radujte se, ja sam s vama
Bogorodicu su apostoli sahranili u Getsimaniji, a tri dana nakon sahrane, apostol Toma, koji nije prisustvovao pogrebu, zatražio je da se otvori Bogorodičin grob.
To ostali apostoli i uradiše, a kada su otvorili grob, videli su da je prazan.
Nakon nekoliko dana od tog događaja, dok su apostoli lomili hleb, u oblaku im se javila Bogorodica, rekavši im "radujte se, ja sam s vama".
Najlepša predstava Uspenja u Žiči
Prema pravoslavnom kanonu, Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira.
U srpskom manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića s početka 13. veka, oslikana je jedna od najlepših predstava Uspenja, sa Hristom koji u naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno telo na odru.
Car Mavrikije ustanovio praznovanje
Prema kanonu SPC, ovaj praznik spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru.
Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta (prema Julijanskom kalendaru) pobedio Persijance. Tada je ovaj veliki praznik uvršten u crkveni kalendar. Od tog datuma svi hrišćani slave ovaj praznik.
Na Veliku Gospojinu se završava četrnaestodnevni post.
Svečano u Rakovici
Scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom fresko-slikarstvu, jer je za život i smrt Bogomajke vezan smisao hrišćanske vere i molitve.
Glavna proslava velikog praznika posvećenog Bogorodici tradicionalno će biti održana u manastiru Rakovica, sa arhijerejskom liturgijom u manastirskoj Crkvi svetog arhangela Mihajla.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
