Izvor: Politika, 08.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vehabije na Balkanu
Vehabistički pokret je sve prisutniji i opasno ugrožava bezbednost u mnogim delovima sveta. Vehabije su nastale početkom 18. veka na Arabijskom poluostrvu, a osnivač im je Muhamed Ibn Vehab, sledbenik Ibn Tajnije – teoretičara hanibalističke pravne škole u sunitskom islamu.
Vehabije su 1803. osvojili Meku, a 1804. godine Medinu. Članovi ovog pokreta su prvi objavili "sveti rat" – džihad. Vehabizam je reformistički pokret, čiji je cilj povratak ortodoksnom islamu i čišćenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vere od tzv. običajnih novotarija. Oni se, zapravo, bore protiv onoga što je tokom istorije obogatilo islamsku kulturu i tradiciju. Vehabije smatraju da svaki musliman treba da izgleda kao Muhamed i njegovi drugovi ashidi. Oni su po svom izgledu, običajima i ponašanju veoma prepoznatljivi: nose duge brade, kratko su podšišani, obično nose pantalone do članaka. Retko se druže i slabo komuniciraju s komšijama koji nisu njihovi sledbenici. Klanjaju raširenih nogu i laktova, udarajući o pod, što simbolizuje odlučnost za borbu i dobrovoljno žrtvovanje za islam.
Žene vehabija nose feredže kojima prekrivaju celo lice. Muškarci vehabije se sa ženama ne rukuju. Oni su ekstremni fundamentalisti spremni da daju život za džihad, ali i da druge sa sobom odvedu u smrt.
Pokret je tokom XIX veka uspeo da ostvari veliki uticaj u tadašnjoj Indiji, da bi, na kraju, zagospodario i u Saudijskoj Arabiji. Vehabizam je najradikalnija interpretacija islama, nastao u sklopu obnove radikalnih ideja imama Ibn Hambela, jednog od osnivača četiri mezbeha, po kojima se muslimani vladaju u pogledu ibadeta i šerijata.
Svoju političku strategiju oni grade na strahu. Zbog agresivnog ponašanja vehabista zabeleženo je da muslimani u Alžiru prelaze u hrišćansku veru, što u istoriji ranije nije bilo poznato. Svojim istomišljenicima i budućim članovima vehabije zabranjuju upotrebu TV, Interneta, školovanje žena. Jedan od najvećih muslimanskih autoriteta Seid Husein veoma je zabrinut zbog ideologije i agresivnih nastupa vehabizma.
Za dolazak vehabista na prostore bivše Jugoslavije zaslužna je
arapska kancelarija "Taliban-internacional", zvanično humanitarna organizacija. Od 1989. do 2002. godine u BiH je ušlo na desetine hiljada stranaca poreklom iz islamskih zemalja, a prema dostupnim informacijama njih oko 30. 000 nije, bar zvanično, izašlo iz BiH. Pretpostavlja se da je među njima veliki broj vehabija koji su uz pomoć stranke SDA dobili državljanstvo i nastanili se u ovoj novoj balkanskoj državi. Međutim, tom broju treba dodati i mudžahedine koji su se u redovima muslimanske vojske borili i stekli državljanstvo i stalni boravak.
Mudžahedini – sveti ratnici ili "božiji ludaci" kako ih nazivaju u OUN, zajedno sa vehabijama u BiH, organizovali su kampove za obuku, među kojima je najpoznatiji u selu Bočija na Ozrenu. Do 2001. godine u ovom selu je boravilo 80 mudžahedinskih porodica sa oko 600 članova. Predstavnici SDA u Maglaju i muslimansko rukovodstvo opštine zahtevali su da MZ Bočija primi vehabije u lokalne organe vlasti. Pripadnici međunarodnih snaga bezbednosti su samo jednom pokušali da priđu selu Bočija, ali kasnije kao da su zaboravili ovaj kraj. Posle građanskog rata u BiH vehabije su delovali na relaciji Doboj – Maglaj – Zavidovići. Njih posebno podržavaju tzv. selafije, tj. ortodoksni muslimani.
Većina muslimana u svetu ne podržava vehabizam, pa je obaveza pripadnika ove vere u BiH da se pre svega oni bore protiv ekspanzije opasnog pokreta.
O tome da vehabija ima u BiH i da uživaju podršku bosanskih selafija, potvrđuje izjava Senada Agića, glavnog imama – islamske zajednice za SAD. Agić je još pre četiri godine upozorio da jedan odsto muslimana u BiH pripada vehabijskom pokretu. Ako se zna da se oni veoma agresivno šire, može se pretpostaviti da ih danas ima mnogo više. Imam Agić je upozorio muslimane: "Ako ništa ne preduzmemo, vehabije će nas koštati života". I muslimanski verski uglednici u Bosni pozivaju na odbacivanje vehabističkog učenja, iako tamošnje državne institucije i dalje tolerišu ovaj pokret.
Odavno se sumnja i da je jedan broj vehabija stacioniran u raškoj oblasti i na Kosovu i Metohiji. Ne zna se koliko ih je, ali najnoviji događaji u Novom Pazaru upozoravaju da se moraju hitno preduzeti mere zaštite građana od nasilja pripadnika ovog pokreta. Militarističke aspiracije vehabista nisu ograničene samo na teritoriju naše zemlje, već mnogo šire, i zato OUN mora pod hitno preduzeti konkretne antiterorističke mere. Vehabije sada vrbuju mlade nezadovoljne ljude, one koji nemaju posla itd.
Čak je i Erhard Busek, koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, izrazio zabrinutost zbog pojave vehabija u raškoj oblasti. Mnoge islamističke terorističke organizacije imaju za cilj stvaranje etnički čiste muslimanske države u Evropi. Procenjuje se da je u oko 60 zemalja u svetu trenutno više od 18. 000 dobro obučenih i politički motivisanih terorista Al kaide koji imaju isti cilj kao i vehabije. Al kaida je pomogla terorističko-separatistički pokret Albanaca na Balkanu sa oko 700 miliona dolara. Potparol Međunarodne agencije za atomsku energiju Melisa Fleming izjavila je da je velika količina konvencionalnog eksploziva nestala svojevremeno iz bivše iračke vojne baze Al Kaga. Vehabisti ili islamska verska sekta opasno prete bezbednosti na Balkanu. Evropa mora na vreme da shvati ovu činjenicu i spreči ofanzivu agresivnog islama.
Profesor na Akademiji za diplomatiju u bezbednost u Beogradu
Radoslav Gaćinović
[objavljeno: 08.11.2006.]
.jpg)
