Izvor: RTS, 04.Jul.2012, 14:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veći deficit, manji prihodi
Zbog pada budžetskih prihoda, deficit Srbije veći za 35 milijardi dinara, rekao premijer Mirko Cvetković na skupu "Ekonomski prioriteti Srbije". Pad prihoda uslovio manji privredni rast od planiranog, istakao Cvetković.
Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da je budžetski deficit Srbije veći za oko 35 milijardi dinara od planiranog zbog pada budžetskih prihoda, dodavši da je pad prihoda uslovio manji privredni rast od planiranog.
Cvetković je na panelu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ekonomski prioriteti Srbije u organizaciji Privredne komore Srbije i nedeljnika NIN naglasio da deficit nije veći zbog povećanog trošenja i većih rashoda od planiranih, već usled pada prihoda.
Naveo je da su rashodi za celu godinu planirani na niovu od 875 milijardi dinara i da je Vlada, uprkos činjenici da su bili izbori i velike hladnoće u februaru, u prvoj polovini godine potrošila samo 49 odsto od tog plana.
Prema njegovim rečima, deficit će na kraju ove godine biti veći za oko 35 milijardi dinara, u slučaju da nova vlada ništa ne preduzme.
"To je prilično neverovatno i nije realistično da Ministarstvo finansija neće rešiti ništa do kraja godine", dodao je Cvetković.
Dosadašnji premijer je novoj vladi preporučio da odmah po formiranju uđe u razgovore sa MMF-om i da sa njima usaglasi stavove i dodao da je ključno da ta vlada do kraja godine pokrije nedostatak u budžetu nastao kao rezultat smanjenih prihoda.
Cvetković smatra da situacija u srpskim finansijama nije tako katastrofalna kao što se iznosi, ocenjujući da je reč o političkoj potrebi da se situacija prikaže lošijom nego što jeste, da bi se ispostavilo da su uspesi nove vlade veći.
Takvo ponašanje je mač sa dve oštrice, jer svet o Srbiji stiče sliku koja je daleko od realnosti, ocenio je Cvetković.
Cvetković je apelovao da nova vlada bude formirana što pre.
Brefor: Srbiji ne preti katastrofa
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor rekao je da Srbiji ne preti katastrofalni scenario, jer je reč o zemlji sa mnoštvom resursa, ali da će narednih 12 do 18 meseci biti teški i da će reforme biti neophodne.
Brefor je na skupu istakao da ne bi trebalo potcenjivati sposobnost građana da uvide ozbiljnost situacije i neophodnost reformi, ukoliko im se da nada za budućnost.
On je uporedio rast javnog duga Srbije sa rastom temperature u Beogradu i Srbiji, ističući da posle takvih vrućina obično sledi grmljavina, a da bi se to izbeglo neophodno je sprovesti određene mere.
"Jedan od prvih poteza nove vlade trebalo bi da bude unapređenje poslovnog ambijenta i olakšavanje poslovanja privrede, jer su za to neophodni preduslovi da se povećaju investicije, zapošljavanje, a samim tim i privredni rast", istakao je Brefor.
Brefor je istakao da Srbija mora da nastavi reformu javnog sektora jer su troškovi za lokalna, državna i javna preduzeća i dalje veoma visoki i mnogo veći nego u drugim zemljama u tranziciji.
Prema njegovim rečima, mora biti rešen problem velikog broja preduzeća u restrukturiranju koja ostaju u tom statusu od sedam do 12 godina, nemaju nikakve aktivnosti i njihovi resursi su neiskorišćeni.
Brefor je ukazao i na problem upravljanja javnim preduzećima koja bi, prema njegovim rečima, trebalo da pripadaju građanima a ne partijama, kao i na problem vođenja socijalne politike kroz držanje niskih cena određenih proizvoda, kao što su gas ili struja.
Predstavnik Svetske banke dodao je i da bi se uspostavljanjem njihove realnije cene oslobodio prostor da preduzeća koja ih proizvode investiraju i bez državne pomoći.
Bugarin: Hitne mere sprečavaju dalji pad
Sa Breforom se složio i predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, koji je rekao da nova Vlada Srbije u prvih šest meseci mandata mora preduzeti hitne mere kako bi sprečila dalji pad ekonomske aktivnosti.
Bugarin je naglasio da je reč o merama za smanjenje javne potrošnje, budžetskog deficita, ali i poreskoj reformi, rešenju problema nelikvidnosti, smanjenju nezaposlenosti i troškova poslovanja.
Čelnik PKS naglasio je, otvarajući panel diskusiju o ekonomskim prioritetima Srbije, da je pad ekonomske aktivnosti iznosio u proteklom periodu 1,3 odsto, industrijske proizvodnje 5,9 odsto, dok je spoljni dug uvećan na oko 24 milijarde evra.
Bugarin je podsetio da je PKS usvojio novi koncept ekonomske politike od 2012. do 2016. godine, koji obuhvata 87 preporuka za novu Vladu Srbije.
Taj okvir definiše, prema rečima predsednika PKS, ograničenja i prepreke koje onemogućavaju održivi razvoj srpske privrede.
Bugarin je ukazao i na neophodnost učešća poslovne zajednice u kreiranju ekonomske politike.
U radu skupa učestvuju i Dušan Bajatović iz Socijalističke partije Srbije, Nenad Popović iz Demokratske stranke Srbije, Vlajko Senić iz Ujedinjenih regiona Srbije i Vladimir Kravčuk iz Liberalno-demokratske partije.
