Izvor: RTS, 19.Jul.2009, 21:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veće interesovanje za povratak na Kosovo
Hiljadu porodica prijavilo se za povratak na Kosovo, izjavio je šef kancelarije UNHCR u Beogradu Lenart Kocalainen. Prema njegovim rečima, uslovi za povratak Srba u Hrvatsku su poboljšani a povratak u Bosnu otežava loša finansijska situacija izbeglica.
Šef Kancelarije Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Beogradu Lenart Kocalainen izjavio je da se za povratak na Kosovo prijavilo hiljadu porodica, kao i da je podneto oko 90.000 zahteva za povratak >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uzurpirane imovine privatnih lica i poslovnih subjekata.
"Raseljeni sa Kosova navode da su bezbednost, nestabilnost i sloboda kretanja glavni razlozi zašto se ne vraćaju. Lično mislim da su razlozi i nemogućnost zapošljavanja, kao i drugi socijalni i ekonomski razlozi", rekao je Kocalainen.
"Naravno, i dalje postoje ekstremisti na Kosovu koji žele da taj povratak spreče, ali situacija je mnogo bolja i sada postoji spremnost da se Srbi vrate na Kosovo", smatra Kocalainen.
Dodao je da je "do prošle godine povratak skoro zamro ali i da je zadovoljan što se javilo hiljadu porodica koje žele da se vrate u toku ove godine. Povratak uzurpirane imovine smatra izuzetno velikim problemom.
"Ti slučajevi moraju da budu rešeni, jer je apsolutno pravo svakog da raspolaže svojom imovinom. Zahtevi se odnose na privatne i poslovne objekte, a raseljena lica ni u kojem slučaju ne smeju biti lišena prava na svoju imovinu", poručio je Kocalainen.
Upitan o problemima oko povratka Albanaca u naselje Brđani u severnoj Mitrovici, Kocalainen je napomenuo da "UNHCR uopšte nije bio konsultovan u tom slučaju".
Dodao je da je "jedno pitanje da li je neko pitan, a drugo je uslovljavanje povratka, uslovi ne smeju da se postavljaju i pravo svakoga je da se vrati u svoje mesto".
"Verbalna podrška i dosta retorike"
Na pitanje da li vlasti u Beogradu i Prištini stvarno ili deklarativno podržavaju povratak, Kocalainen je odgovorio da nije video mnogo konkretne pomoći Vlade Srbije procesu povratka.
"Uglavnom je to bila verbalna podrška. To isto može da se kaže i za Prištinu. I tamo je bilo dosta retorike, ali kada do spremnosti za povratak dođe, onda nema stvarne pomoći", ocenio je Kocalainen.
Kada je reč o slučajevima da se lokalni Albanci protive povratku Srba, naglasio je da lokalna zajednica ne sme da odlučuje ko može da se vrati, a ko ne.
"Ukoliko postoje nekakve insinuacije da je neko činio zločin, na policiji i pravosuđu je da to provere", objasnioje Kocalainen.
Prema njegovim rečima, raseljeni i izbegli u Srbiji žive u veoma lošim uslovima u kolektivnom smeštaju.
"Mi smo sa Komesarijatom za izbeglice napravili plan da ljudi napuste te objekte u kojima zaista nemaju život dostojan čoveka", rekao je Kocalalinen i objasnio da UNHCR pokušava sistemski da reši problem.
Kako je naglasio "cela priča za izbeglice u naredne dve godine mora da se reši, pogotovo za one koji žive u koletivnim centrima". Kocalainen je izrazio i očekivanje da će Vlada Srbije usvojiti Strategiju za integraciju interno raseljenih lica, "koja mora biti realistična".
Povratak Srba u Hrvatsku i u Bosnu
Kocalainen kao dobru priliku za rešavanje problema sa izbeglicama vidi i posetu Visokog komesara UN za izbeglice Antonia Guterasa, koji će krajem avgusta doputovati u Srbiju i
Hrvatsku, kada će sa "obe zemlje sesti za sto i videti kako da reše ovaj problem".
Na pitanje kako ocenjuje povratak Srba u Hrvatsku, Kocalainen je odgovorio da su se "uslovi za povratak znatno poboljšali".
"Ali, posle ovoliko dugo godina ljudi koji su došli u Srbiju sve manje su spremni da se vrate. To se naročito odnosi na one koji su izgubili stanarsko pravo", napomenuo je Kocalainen.
Veću šansu, prema njegovim rečima, "imaju oni koji su se prijavili za program stanarskog prava i to je uradilo nekoliko hiljada porodica, kao i oni koji su dobili nazad svoje stanove i kuće".
S druge strane, Kocalainen smatra da povratak u Bosnu "nikad nije imao neke pravne i druge prepreke, ali je problem što veliki broj ljudi, zbog loše ekonomske situacije, nije mogao da renovira svoje objekte".
Prema rečima Kocalainena, UNHCR je završio svoj program povratka u BIH i odavno nije bilo zahteva prema toj organizaciji za pomoć u povratku.
Na pitanje kakve utiske nosi iz Srbije i Beograda, odakle odlazi početkom avgusta, posle tri i po godine, odgovorio je da je njegov rad bio cenjen i da su UNHCR i Vlada Srbije ostvarili zavidnu saradnju.
"Ja sam se, do sada, kroz čitavu karijeru bavio velikim stvarima u mnogim državama u svetu. Sada idem u Švedsku svojoj porodici da se posvetim jednoj maloj stvari - mom unuku", zaključio je Kocalainen.
.jpg)
