Izvor: RTS, 15.Sep.2018, 12:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veb-izložba o Domu kulture u Lukićevu
Svako četvrto selo u Srbiji se gasi, najpre odlaze mladi, a potom se zatvaraju domovi kulture, prodavnice, škole... Veb-izložba o 40 godina rada Spomen-doma u Lukićevu prikazuje razvoj i sumrak nekad važnog kulturnog središta u tom banatskom selu.
Od 4.700 sela u Srbiji, oko 1.200 je u fazi nestajanja, navodi se u podacima Kancelarije ministra u Vladi zaduženog za regionalni razvoj. Kada se selo gasi, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << najpre odlaze mladi, a potom se zatvaraju domovi kulture, prodavnice, škole...
Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti procenjuje da 70 odsto sela danas nema dom kulture ili biblioteku. Tamo gde postoje, domovi kulture postali su balast za selo, jer nema dovoljno novca za njihovo održavanje, a nema ni dovoljno kvalitetnog programa ili publike koja bi dolazila da ih prati.
Novinar RTS-a Mile Novaković prikazao je istoriju Spomen-doma "Veljko Lukić Kurjak" u Lukićevu svojevrsnom veb-izložbom. Fotografije i tekst o četiri decenije rada Doma pokazuju razvoj i gašenje sličnih objekata ne samo u srednjem Banatu.
Obično su se izjednačavali zadružni i domovi kulture, ali je osnovna razlika u tome ko im je bio vlasnik. Zadrugari su upravljali zadružnim domom i ovi objekti su imali u svom sastavu prodavnicu, magacin, čitaonicu. S druge strane, domovi kulture bili su namenjeni kulturno-zabavnim sadržajima i imali su veliku bioskopsko-pozorišnu salu sa binom koja je zadovoljavala minimum uslova za izvođenje ozbiljnijeg programa.
"Domovi kulture imali su biblioteke, bili su sedište Mesne zajednice, kulturno-umetničkog društva i drugih društvenih organizacija", kaže Mile Novaković.
Podatke o Domu kulture Novaković je pronašao u arhivi regionalnog lista "Zrenjanin", rukopisima o istoriji Kulturno-umetničkog društva iz sela koje je zapisivao pokojni Savo Lukić i beležio svedočenja meštana Lukićeva. Dragocen izvor bio je i video-materijal snimljen na dan kada je Dom otvoren, a koji je sačuvao Sretenko Marić.
"Ovo su samo najbitniji podaci do kojih sam uspeo da dođem", kaže Novaković, "a želja mi je bila ukažem na jedno vreme u kome je objekat od hiljadu ili dve hiljade kvadrata uspevalo da napravi selo, u najvećoj meri sopstvenim sredstvima."
U izgradnji Doma kulture u Lukićevu učestvovali su i meštani, dobrovoljnim radom, što je - kako ističe Novaković - za mnoge danas nezamislivo.
