Izvor: Politika, 02.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vatra i uragan u politici
POŽARI SU OPUSTOŠILI GRČKU ali su "zapalili" i tamošnju političku scenu. Sticajem okolnosti vatrena stihija koja je vrelih avgustovskih dana pržila ovu mediteransku državu na jugu Evrope neočekivano je uletela u kratku predizbornu kampanju. Grci, naime, izlaze 16. septembra na parlamentarne izbore koji treba da odluče koja će od dve velike stranke – građansko-konzervativna Nova demokratija ili levičarski PASOK – osvojiti vlast.
Raspisujući prevremene parlamentarne izbore >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lider dosad vladajuće Nove demokratije Kostas Karamanlis svakako nije računao na takav politički scenario. Glavno iznenađenje je činjenica da je opozicioni PASOK dobio vatru kao neočekivanog političkog saveznika.
PASOK je iskoristio priliku da premijera Karamanlisa i njegovu vladu optuži da su bili izuzetno loši vatrogasci: da su pogrešno procenili razmere katastrofe i nedopustivo sporo pokrenuli državni aparat. Usledile su i ozbiljne kritike zbog korupcije i prećutnih dozvola da se šume nezakonito uništavaju.
Ovaj napad na vladu nije, međutim, dao sasvim očekivane rezultate. Poslednja ispitivanja javnog mnenja pokazuju da je "vatreni udar" levičara tek delimično uspeo da poljulja pozicije Nove demokratije. Dosad vladajuća stranka i dalje ima malu prednost u odnosu na PASOK – 41.5 prema 38 procenata – ali je drastično povećan broj neopredeljenih birača. Procenat Grka koji ne znaju za koga da glasaju je skočio sa 19 na čak 27.
Prema slovu grčkog zakona zabranjeno je u poslednje dve nedelje predizborne kampanje objavljivati rezultate ispitivanja javnog mnenja. To znači da je pre saopštavanja konačnih rezultata gotovo nemoguće utvrditi uticaj požara na konačno opredeljenje grčkih birača. Upravo se tu krije i najveća zamka za PASOK. Prekomerna "upotreba" vatre do 16. septembra – bez saznanja o njenom političkom dejstvu – može okrenuti javnost i birače protiv levičara. Uostalom i narodna mudrost kaže da onaj ko se igra vatrom može i sam da se opeče.
KORIŠĆENJE BESA PRIRODE U POLITIČKE SVRHE nije grčki izum. Nešto slično događa se i u Sjedinjenim Američkim Državama. Na drugu godišnjicu uragana Katrina koji je opustošio Nju Orleans, grad na jugu SAD, posetio je američki predsednik Džordž Buš.
Bio je to povod da se brojni kritičari obruše na predsednika, njegovu administraciju i Republikansku stranku zbog spore obnove uništenog grada. Oštre kritike sadrže konkretne podatke: u Nju Orleans se dosad vratilo dve trećine stanovnika, od 118 hiljada izgubljenih radnih mesta "oživljeno" je tek 17 hiljada. U gradu na delti Misisipija obnovljeno manje od polovine javnih škola.
Poučeni Bušovom posetom Nju Orleansu i drugi američki političari, posebno kandidati za novog predsednika SAD, pokušavaju da politički "upotrebe" uragan i njegove posledice. Republikanac Džon Edvards je iz Nju Orleansa, na primer, poručio da je američki "odgovor na uragan Katrina bio nacionalna sramota". Uz obećanje da će, ukoliko postane novi predsednik SAD, učiniti mnogo više za obnovu "ranjenog" grada.
Ni druga politička strana, demokrate ne sede skrštenih ruku. Dvoje vodećih kandidata Demokratske stranke za useljenje u Belu kuću: Hilari Klinton i Barak Obama najavili su posete delti Misisipija.
Dolazak praznih ruku pokušaće da prikriju što oštrijim kritikama i najlepšim obećanjima. Možda se neko i "upeca".
SKANDINAVCI BAŠ VOLE KARIKATURE, posebno one na kojima je islamski prorok Mohamed. Posle Danske (2005. godine) sada su se karikature s likom islamskog proroka pojavile u Švedskoj. I sudeći prema reakcijama, postoji opasnost da se i ova skandinavska država upetlja u krizu sličnu onoj koju je pre dve godine preživela Danska.
Za sve su, na prvi pogled, krivi švedski muzeji koji su "iz bezbedonosnih razloga" odbili da izlože karikature umetnika Larsa Vilka koji je "obrađivao" proroka. Pozivajući se na slobodu medija ulogu muzeja preuzela je štampa. Vodeći švedski listovi "Dagens niheter" "Aftonbladet" i "Ekspresen" objavili su neke od spornih karikatura. Najdalje je otišao lokalni list iz Erebra "Nerikes alehanda" koji je štampao karikaturu na kojoj je pas s likom Mohameda na jednoj kružnoj raskrsnici.
Kao što se i moglo pretpostaviti pojavljivanje ovakvih karikatura izazvalo je žučnu polemiku u Švedskoj s osnovnim pitanjem da li je ova demonstracija slobode zapravo nepotrebno provociranje muslimana. Usledio je, naravno, i oštar protest Irana.
Da podsetimo: u Danskoj je, 30. septembra 2005. godine tamošnji list "Jilands posten" objavio 12 karikatura s Mohamedovim likom koje su se kasnije pojavile i u brojnim evropskim dnevnicima. To je izazvalo burne reakcije u muslimanskom svetu a u žestokim protestima bilo je više desetina mrtvih.
[objavljeno: 02/09/2007]
