Izvor: SrbijaDanas.com, 01.Apr.2017, 16:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vatikan tvrdi da je CRNA GORA ustvari SRPSKA DRŽAVA!

Tvrdnja da je Crna Gora srpska država seže još u XII vek, ali je još uvek zvanično na snazi

Barski nadbiskup već 500 godina nosi titulu "primasa Srbije" koju mu je dodelio Vatikan, a koja je i dalje na snazi jer se Crna Gora smatra delom Srbije!

Istorijat Barske nadbiskupije seže duboko u prošlost, do doba dinastije Vojislavljević koja je iz Duklje obnovila jedinstvenu Srbiju nakon njene propasti posle smrti cara Časlava Klonimirovića. Za vreme Nemanjića igrala >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << je važnu ulogu, a od XV veka njeni nadbiskupi se kite jednom interesantnom titulom za koju bi mnogi "Dukljani" voleli da ne postoji.

Crna Gora pobediti mora! Oko toga se, nadamo se, svi slažemo, tu nema ništa sporno. Samo, šta je Crna Gora?

Sa jedne strane su oni koji smatraju da je u pitanju nacionalna država, što implicira da su Crnogorci nacija, a sa druge strane su oni, što u Srbiji što u Crnoj Gori, koji smatraju da je u pitanju država jednog posebnog dela srpskog naroda, vrlo posebnog dela ali i dalje dela srpskog naroda.

Srbi su narod koji jednim dobrim delom veruje da postoji neka velika zavera Vatikana koja je usmerena protiv njih, zavera koja se proteže tokom hiljadugodišnjeg perioda, u kome učestvuju ne samo na stotine rimskih papa već i praktično svaki kardinal, nadbiskup, biskup i sveštenik, i veruju da svi oni već hiljadu godina čuvaju tajnu od nas i da nam skriveno rade o glavi.

Na stranu realnost takve tvrdnje, evo nečega što je u priličnoj meri opovrgava. Zapravo, evo nečega što na “srpsku” stranu u gorepomenutom sporu oko Crne Gore stavlja najneočekivanijeg igrača - Vatikan.

Barska nadbiskupija prvobitno je osnovana kao biskupija u IX stoleću, da bi 1089. bila uzdignuta na rang nadbiskupije. To međutim ne znači da na teritoriji Duklje nije bilo biskupije i pre toga; izgleda da je prva uspostavljena 599. godine.

To se uzdizanje na nadbiskupiju desilo za vreme kraljevanja Konstantina Bodina iz dinastije Vojislavljević; mi bi smo rekli, iz srpske dinastije Vojisavljević jer teško da može biti nekog spora oko toga da su Dukljom, Raškom, Travunijom, Humom, Zahumljem, Bosnom, Paganijom i drugim kneževima i velikim županijama vladali pripadnici različitih grana iste dinastije (zvanično istoriografija ih naziva Vlastimirovići, neki kažu Svevladovići).

Uglavnon, nakon smrti cara Časlava Klonimirovića (kažemo cara jer to prvobitno nije bila neka formalna titula jednaka imperatoru kao kasnije pod Dušanom, već neformalna, ona koja imenuje kneza koji je nametnuo svoju vlast ostalim kneževima; čak i Sveti Sava u “Žitiju svetog Simeona”, odnosno Nemanje, govori da ovaj “carevao svom srpskom zemljom”) 960. godine Srbi su pali pod stranu vlast, Vizantije i Bugarske, nakon čega će se težište srpskih zemalja iz Raške preseliti u Duklju.

Desilo se to pod knezom Stefanom Vojislavom koji je odbio vizantinske nasrtaje, posebno odlučujućom Bitkom kod Bara (baš kod Bara!) 7. oktobra 1042. godine. Po njemu je cela dinastija dobila ime, a najvažniji njen predstavnik je kralj Mihajlo, Vojislavljev sin, koji je titulu kralja (lat. rex) dobio iz Rima (tada je celo to područje bilo pod rimskom jurisdikcijom, pa je i Stefan Nemanja prvo kršten po latinskom obredu). Vladar je to koji je uspeo da obnovi jedinstvo i suverenost srpske države.

Elem, papa Aleksandar III ukinuo je Dukljansko-barsku nadbiskupiju 29. decembra 1167. godinezbog spora koji je nastao između Dubrovnika i Bara tokom vladavine antipape Klimenta III, ali je 1199. ona obnovljena; desilo se to za vreme vlade velikog župana Stefana (onoga koji će 1217. godine biti krunisan za kralja, opet papskom krunom, i postati Prvovenčani) kome je bio podređen Vukan, njegov brat, koji je u Duklji/Zeti vladao kao titularni kralj. Jedinstven je to slučaj u istoriji da veliki župan bude nadređen kralju, ali to samo pokazuje da je esencija bitnija od forme i da tada titula kralja u svesti nije bila toliko visoka kao što je vremenom postala.

Dakle, za dukljanske vlade pomenutog Vukana Nemanjića te 1199. godine održan je Prvi pokrajinski crkveni sabor kod Bara kojim su predsedavali legati pape Inoćentija III; neki smatraju da je autor “Letopisa popa Dukljanina” zapravo barski nadbiskup Grgur koji je tu funkciju obavljao baš krajem tog XII veka.

1256. godine, za vreme kralja Stefana Uroša I Hrapavog, barski nadbiskup počinje sebe da oslovljava kao “nadbiskup Slovena”; pod patronatom Uroševe kraljice Jelene Anžujske po Primorju se šire dominikanci i franjevci, te se podižu njihovi manastiri, ne samo u Baru već i u Kotoru, Ulcinju i Skadru.

Njen sin kralj Stefan Uroš III Milutin nastaviće da čini sve isto kao i ona, zbog čega će veze između dukljanskih rimokatolika i Nemanjića biti zaista duboke; možda najbolji dokaz u prilog tome jeste slučaj pisma Barana u kome se Milutinu zaklinju na vernost i kažu da im je bitniji od pape (što ipak ne treba uzeti bukvalno).

1475. godine barski nadbiskup daje sebi novo zvanje: primas Srbije (lat. Primas Serviae). To, kao i “totius regni Serviae primas” što znači “primas sveg kraljevstva srpskog”; budući da u tom trenutku srpsko kraljevstvo nije postojalo, moguće je da su se tako titulisali još za vreme Nemanjića, premda to ne može da se tvrdi jer za to dokaza nema.

Uglavnom, kad god da su barski nadbiskupi sebe počeli da titulišu za primase Srbije, odnosno za glavnog nadbiskupa na teritoriji Srbije, bilo da se to zaista desilo krajem XV veka ili ranije, pet vekova su to radili bez posebne dozvole Svete stolice, čak i kada su učestvovali na rimokatoličkimekumenskim koncilima; pomenimo samo to da su sebe tako naslovljavali čak i na Tridentskom saboru sredinom XVI stoleća.

A onda je papa zvanično podario tu titulu barskom nadbiskupu. Kada se to tačno desilo, ne znamo, zato što različiti izvori govore oprečne stvari. Jedan kaže da 1870. godine nadbiskupu Karlu Potenu dozvoljeno da na saborima ne samo sedi pored drugih primasa, već i da kao primas Srbije sedi NA DRUGOM MESTU odmah posle primasa Germanije.

Nastavak na SrbijaDanas.com...