Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Apr.2012, 11:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vaskršnja liturgija u Sabornoj crkvi

BEOGRAD, NOVI SAD -

Pravoslavni hrišćani danas slave Vaskrs, a srpski patrijarh Irinej vaskršnju liturgiju služi u Sabornoj crkvi u Beogradu.

U poslanici povodom najvećeg hrišćanskog praznika patrijarh Irinej pozvao je vernike da se, na dan Vaskrsenja Isusa Hrista, koji svojim značenjem, porukom i poukom obavezuje da čuvamo i pravilno ispovedamo svoju pravoslavnu veru, neprestano mole za braću i sestre na Kosovu i Metohiji.

"Molimo ih da nikada ne klonu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << duhom i da ostanu verni svojoj pravoslavnoj veri na svom i našem pradedovskom ognjištu", poručio je patrijarh u vaskršnjoj poslanici.

Patrijarh je kazao i da Vaskrs nalaže da svoj život provodimo u punom osećanju odgovornosti i dužnosti koje obavljamo valjano i odgovorno bilo da smo u svom domu, polju, fabrici, kao državnici ili čelnici ovog naroda.

"Obavezuje nas da iznad svega u svakom čoveku i u sebi samima očuvamo ljudsko dostojanstvo", kazao je patrijarh Srpske pravoslavne crkve.

On je pozvao građane da poštuju i čuvaju svetinju braka, jer je ona, kako je istakao, osnov uzvišene, zdrave i čestite porodice i poručio da se čedomorstvo, najveći zločin ovog veka, kao kuga širi u srpskom narodu.

Proslava Vaskrsa počela je ponoćnim bogosluženjima u svim crkvama, a potom svečanim jutarnjim liturgijama.

Vaskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su kuvana jaja ofarbana u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.

Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se "čuvarkuća".

Vernici SPC razmenjuju pozdrave - "Hristos vaskrse!" i "Vaistinu vaskrse!"

Jutrenje u novosadskim pravoslavnim hramovima

Vaskršnje jutrenje služeno je u svim pravoslavnim hramovima u Novom Sadu.

U Sabornoj crkvi Svetog velikomučenika Georgija, u prisustvu mnogobrojnih vernika, jutrenje je služio episkop bački Irinej, uz sasluženje novosadskog sveštenstva.

Povodom najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, u novosadskim pravoslavnim hramovima u nedelju pre podne, na Vaskrs, služi se sveta arhijerejska liturgija, na kojoj će biti pročitana poslanica patrijarha srpskog Irineja.

Vaskrsnuće – pobeda života nad smrću

Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.

Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.

Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma".

Bogosluženje i obredi

Proslava Uskrsa počinje ponoćnim bogosluženjima u svim hrišćanskim crkvama, a potom svečanim jutarnjim liturgijama na kojima se uz molitvu i čitanje Jevanđelja objavljuje najveća radost hrišćanskog sveta.

Prva molitva služi se pred zatvorenim vratima hramova koja se otvaraju tačno u ponoć kada se prvi put posle Dana žalosti, Velikog petka i Velike subote, u znak radosti oglašavaju prva zvona.

Uskršnjim obredima prethodi unošenje plaštanice sa Hristovog groba, koja je na Veliki petak izneta pred oltar i koju vernici celivaju u dane najveće hrišćanske žalosti.

Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su uskršnja jaja koja se, prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.

Vernici, po ustaljenoj tradiciji, uskršnja jaja boje na Veliki petak, kada se, inače, ništa drugo ne radi.

Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Uskrsa i zove se "čuvarkuća".

Ljudi se za Uskrs pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Uskrs "pada" u periodu 4. April – 8. maj

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, posto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom,

gregorijanskom računanju vremena.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...