Izvor: Mondo, 12.Maj.2016, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VASILIJE OSTROŠKI: Svetitelj koji čini čuda
Srpska pravoslavna crkva slavi danas Svetog Vasilija Ostroškog – velikog čudotvorca, čije se mošti čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori.
Pravoslavni vernici ovog svetitelja poštuju i svetkuju u svim srpskim zemljama, a njegova bezbrojna čuda prepričavaju se širom sveta.
U manastir Ostrog dolaze ljudi i drugih veroispovesti, među kojima ima i muslimana koji pred moštima Vasilija Ostroškog traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << koje su ih zadesile.
Sveti Vasilije Ostroški (Jovanović) rođen je u selu Mrkonjići, Popovo Polje u Hercegovini, u Republici Srpskoj. Odatle je otišao u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice gde se zamonašio i započeo život podvižnika.
Kao episkop zahumsko-hercegovački i skenderijski živeo je u manastiru Tvrdošu, služeći pravoslavnoj veri i ćuvajući svoje vernike od turskih svireposti.
Kada su Turci razorili Tvrdoš, Vasilije se preselio u manastir Ostrog, gde je nastavio podvižnički život i gde se upokojio 1671. godine u svojoj keliji.
Iz stene pored koje se upokojio, kasnije je izrasla vinova loza, iako u steni nema zemlje.
Život Svetog Vasilija bio je u Bogu i sazdan po Hristu. Kada se Vasilije upokojio njegova kelija bila je obasjana svetlošću. Tada je narod počeo da dolazi na njegov grob i moli se.
Prema predanju, sedam godina nakon smrti Svetog Vasilija, tadašnjem igumanu manastira u Župi kod Nikšića javljao se često u snu. Jedne noći rekao mu je da dođe u Ostrog i otvori njegov grob. Tako je i uradio, a telo Svetog Vasilija našli su očuvano i mirisalo je na bosiljak.
Bio je smatran za svetitelja i još tokom života, a kako je vreme odmicalo posle njegove smrti sve više vernika dolazilo je po utehu i spas. Sada na Ostrog dolaze i ljudi drugih veroispovesti iz raznih krajeva sveta.
Foto: MONDO/Predrag Vujić
Manastir je dobio ime po brdu koje se uzdiže iznad njega i podeljen je na Gornji i Donji Ostrog, gde vernici dolaze na poklonenje svetitelju, posebno na paznik Duhova, 50 dana po Vaskrsenju.
Ovaj manastir samo tokom leta obiđe oko 300.000 vernika što ga svrstava u najveće pravoslavno svetilište na području cele Evrope.
U Gornjem manastiru nalaze se dve crkvice. Gornja je posvećena Časnom krstu, a druga (donja) Vavedenju Presvete Bogorodice. Gornju je podigao 1605. godine jeromonah Isaija iz sela Popa kraj Nikšića, s blagoslovom mitropolita Vasilija, a živopisana je 1667. godine. Za donju se ne zna tačno kada je sagrađena. Po jednoj verziji narodnog predanja, podigli su je isposnici koji su tu živeli pre Svetog Vasilija.
Foto: MONDO/Predrag Vujić
Po drugoj verziji, koju je još Vuk Karadžić zabeležio po rečima ostroškog arhimandrita Nikodima Raičevića, crkvu je sagradio mitropolit Vasilije.
I ova je crkvica živopisana, verovatno kad i gornja (1667. godine). U njoj počivaju mošti Svetog Vasilija.
Mesto na kome se nalazi Donji manastir ranije se zvalo Kosjeradići ili Goseradići. Kad je mitropolit Vasilije kupio ovo i nešto od okolnog zemljišta, on je u blizini te crkve podigao ambar i kuću za mlađe, te od svega toga kasnije postade manastir - Donji manastir Ostrog.
Srpska pravoslavna crkva slavi svetog Vasilija Ostroškog svake godine 12. maja (29. aprila, po julijanskom kalendaru).
