Izvor: RTS, 21.Apr.2011, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uvertira jubileja SNP-a
Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu imalo je uvertiru velikog jubileja - sto pedeset godina postojanja. Premijerno je izveden "Zojkin stan" Mihaila Bulgakova, u režiji Dejana Mijača.
Dramska predstava Zojkin stan, po tekstu Mihaila Bulgakova, premijerno je izvedena u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu, 40. rediteljska postavka Dejana Mijača u najstarijem domaćem profesionalnom teatru, koji ove godine proslavlja vek i po postojanja.
Režijom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << tog značajnog dela svetske dramske literature obeleženo je i 50 godina Mijačevog rediteljkog debija na sceni SNP-a.
Zojkin stan je satirični komad o propadanju ruskog plemstva, odnosno čitavog jednog društvenog sistema i uzdizanju nove, komunističke klase u periodu posle Oktobarske revolucije, sa svom surovošću te tranzicije koja se na određen način preslikava i na savremene prilike.
Mijač nije želeo da podrobnije objašnjava suštinu svoje postavke te drame koja, kako je ranije rekao, može da ima podnaslov Zojkin san, ali je napomenuo da, osim umetničkih razloga za rad na tom delu postoje, svakako, i objektivne okolnosti.
"Kod nas je još uvek pravo čudo da se predstava uopšte i pojavi", rekao je reditelj i naglasio da je, odlučivši da radi na tom komadu, znao gde dolazi, s kim treba da radi i kome je ta predstava potrebna.
"Ne volim proslave, prošlost, doživeo sam da reditelj budem deci mojih učenika", kaže Mijač.
Glumački bračni par
Za nosioce glavnih uloga u predstavi odabrao je Jasnu Đuričić i Borisa Isakovića, koji su glumački bračni par, a u isto vreme i prvaci drame, što je, kako je napomenuo Mijač, s jedne strane prilična sreća za reditelja, a s druge đavolski teško u stvaranju predstave.
Jasna Đuričić, u ulozi Zoje Denisovne, istakla je da je igra ulogu jedne plemenite žene koja ima svoj san iz kojeg ne isključuje i druge ljude, dodajući da je Zojkin stan tranzicijska priča onog ali i ovog vremena, komad s jedne strane mračan, a s druge duhovit, kao što je često i u životu.
Isaković je iz tog komada izdvojio problem laži, napominjući da su svi primorani da lažu u borbi za svoj opstanak i dodao da se boji da je svojim viđenjem tog Bulgakovljevog dela reditelj anticipirao neko buduće vreme.
Muziku za predstavu napisao je Boris Kovač, kome je ovo prva saradnja sa Mijačem, scenograf je Jasmina Holbus, kostimograf Marina Sremac a dramaturzi Branko Dimitrijević i Svetislav Jovanov.
Koreografiju je uradila Ista Stepanov Pavlović, scenski pokret Deneš Debrei, a u brojnoj glumačkoj ekipi su i Jovana Mišković, Igor Pavlović, Nenad Pećinar, Novak Bilbija, Gordana Kamenarović, Draginja Voganjac, Marija Medenica i drugi.
