Izvor: Vesti-online.com, 28.Avg.2012, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Uvek ista priča

Bilo leto, bila zima, u Bosni uvek ista priča. Kakva god elementarna nepogoda da pogodi konstitutivne narode i građane u ovoj zemlji, oni najviše nadrljaju, da ne kažemo bezobrazniju reč.

Žarko Marković

Kada padne sneg, pojedina područja ostaju blokirana danima, putevi zavejani, a naselja u mraku jer su svi električni stubovi popadali. Spas, u tim slučajevima, jedino može da dođe s neba. Ako me razumete.

Nismo znali zimus da li da se smejemo ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da plaćemo kada su oni krševi od helikoptera koje koristi vojska BiH počeli kao kruške da padaju s nebesa. Ako bi, pak, neka od tih letelica i izvela koji uspešan let, ubrzo je morala da bude prizemljena jer za nešto više, verovali ili ne, nije bilo goriva. Tako da je jedini pravi spas s nebesa bilo sunce.

I ovog leta ponovo su aktuelni ti leteći strojevi. Dok više od pola Bosne gori, ispostavlja se da - ponovo nema goriva! I ne samo to, već nema ni helikoptera, jer im je u međuvremenu istekao rok trajanja ili su ispucali dozvoljen broj časova letenja za ovu godinu. Nema BiH ni kanadere, ni takozvane er traktore.

Na milost i nemilost vatrenom ognju ostali su samo vatrogasci koji jedini u celoj priči zaslužuju skidanje kape i naklon do poda. Kritiku zaslužuju i građani jer na većini područja gde gori, nikom na pamet nije padalo da gasi požare, sve dok vatra ne dođe do njihovih kapija. Ali to je već tema za neku drugu priču, i tiče se našeg seljačkog mentaliteta.

Elem, vatra u Bosni se gasi, kako to reče jedan političar, kao u Etiopiji. Mehanizacija i ostala oprema nam je na afričkom nivou. Nažalost, nije to jedina oblast u kojoj smo u ravni sa Afrikom.

Dakle, najmanje dve elementarne nepogode po godini, jedna zimska, jedna letnja, uz sporadične prolećne poplave, nisu dovoljna opomena ovdašnjim vlastodršcima da se jednom za svagda raskrsti sa tim i nabavi odgovarajuća oprema koja će, ako ništa, bar malo olakšati celu stvar.

Jer, jasno je da je borba protiv prirode teška ili neravnopravna, ali ljudski faktor, odnosno uticaj onih koji imaju svu moć u ovoj zemlji može da pomogne da se ta borba čoveka i prirode dovede u egal.

Naravno, zabole političare neka stvar za narod. Važno je da su u pogonu što bolji automobili i ispravan helikopter kojima će da obilaze ugrožena područja. I lupaju da nemamo nikakve koristi od kanadera jer svakako nemaju gde da zagrabe vodu. Vele da je more daleko. Niko im nije rekao da hrvatski kanaderi, kada gori u kontinentalnom delu te zemlje, vodu ne grabe iz Save ili Drave.

Ali, sve bi to se dalo i podneti, da se preko medija ne poručuje da situacija nije alarmantna. E to običan čovek kome gori ili kuća, ili pred kućom, ne može da svari.

Ne voli prosečan Balkanac da ga neko pravi budalom. Problem je što se svaki bunt ugasi otprilike istovremeno kad i požar, ili kad se otopi sneg. I onda svakog drugog oktobra po starom. Olovku u ruke i zaokružuj one iste koji te prave budalama.

Kad je Republika Srpska u pitanju, nikakva tajna nije da ovde vlada opšti stav da sve probleme može da reši samo jedan čovek - Milorad Dodik. Mnogima predsednik dođe kao jedina nada, bilo da je u pitanju ostanak bez posla, bilo da je intervencija za kredit, bilo da je požar.

Ali, nije Dodik taj koji može da stavi naprtnjaču sa 20 litara na leđa i krene golim rukama protiv vatre. Može, recimo, da obeća kupovinu dva helikoptera za gašenje požara. E pa, predsedniče, možda je malo kasno za to. Pala je prva kiša. Još nekoliko njih i priroda će uraditi svoje. Zato, bolje ostavi te pare u šteku, pa za par meseci kupi koju grtalicu. Jer kad sneg zabeli, ponovo ćemo istu priču pričati.

Nastavak na Vesti-online.com...