Izvor: B92, 15.Avg.2023, 08:36
Uvedene sankcije Srbiji?
Estonija preko jedne od svojih banaka uvodi svojevrsne sankcije Srbiji. Mediji navode da nam to ne nanosi štetu, ali da predstavlja opomenu.
Naime, estonska LHV banka izdala je saopštenje, koje je i objavila nasvom sajtu 8. avgusta, da od 1. septembra uvodi ograničenje platnog prometa sa pet država, među kojima i Srbijom. Reč je o državama koje nisu uvele sankcije Rusiji.
“U vezi sa teškom međunarodnom situacijom izazvanom agresijom Rusije, od 1. septembra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 2023. godine, nikakva plaćanja se ne mogu vršiti niti primati od banaka Jermenije, Srbije, Uzbekistana, Kirgistana i Kazahstana“, navela je banka u tekstu.
“Simbolički, to je verovatno neki probni balon za neke druge aktivnosti, ili neka vrsta male opomene šta bi eventualno moglo da se dešava u budućnosti, jer su i ranije evropske banke najavile da će početi eventualno da kažnjavaju zemlje bivšeg Sovjetskog saveza koje nisu uvele nikakve sankcije Rusiji“, konstatuje nekadašnji profeor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dr Bojan Dimitrijević za Sputnjik.
Kako navodi Sputnjik, nije to banka, pa ni država koja može da nam naudi, ali je činjenica da je Estonija, zajedno sa ostalim baltičkim državama, ne samo najstroži kritičari Rusije i onih koji im nisu uveli sankcije, već se najlakše povija pred nalozima SAD.
Upravo su baltičke države, pod pritiskom SAD, prve počele u Evropi da krune kinesku inicijativu „Pojas i put”. Tako je kineski klub za saradnju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope prvo napustila Litvanija u maju 2021. godine, a tačno pre godinu dana i Letonija i Estonija. Tada je profesorke prava na američkom Univerzitetu Kornel, Sara Kreps ocenila da baltičke zemlje na ovaj način pokazuju lojalnost SAD i zapadnim saveznicima kako bi ih oni nagradili snažnijom vojnim odbranom.
Zato po oceni Dimitrijevića, ne treba ni sada da čudi revnost Estonije u odbrani zapadne, odnosno američke politike.
Na pitanje koliko je realno da nam, ako zanemarimo ovu opomenu iz Talina, Zapad uvede sankcije, on kaže da takva opasnost postoji, ali da, po njegovom mišljenju, ipak ne treba da razmišljamo o uvođenju sankcija Rusiji.
“Neki oblik ograničenja je vrlo moguć, tipa da možda nešto bude u vezi naftne industrije, platnog prometa, nekakvih sirovina koje su nam značajne, ili neko razmišljanje o viznom režimu, ili o našoj aviokompaniji - gde bi eventualno mogla da sleti, gde ne. To su neke moguće lakše forme koje bi vremenom mogle da budu i pojačane. Ne isključujem tu mogućnost“, kaže on.
Ipak, dodaje da se oni mnogo više bave i imaju mnogo većih problema zbog rata u Ukrajini, nego da se previše bave sankcijama Srbiji. Zbog toga što SAD sledeće godine bira predsednika vrlo je moguće da će aktuelni predsednik, ukoliko se ponovo kandiduje, razmišljati o još nekim tvrđim aktivnostima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
