Izvor: Southeast European Times, 09.Mar.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvajanje zakona o lustraciji u Rumuniji simboličan čin
Novim zakonom, osmišljenim tako da se sistem oslobodi bivših komunističkih nomenklatura, očigledno se zadaje samo mali udarac.
09/03/2012
Paul Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 9.3.2012.
Kritičari kažu da je izmenjeni zakon o lustraciji u Rumuniji, koji je 28. februara usvojio Predstavnički dom, daleko od toga da odgovori na sva pitanja društva.
Zakon, koji mora da proglasi predsednik Trajan Bašesku, konačno je usvojen >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << glasovima poslanika vladajuće trostranačke koalicije, tek nakon što je opozicija počela bojkot parlamenta pre nekoliko nedelja, i dve godine nakon što je prvobitni nacrt zakona odbačen u najvišem sudu Rumunije.
„Ovaj zakon imao bi pun efekat pre 20 godina; sada ima samo simboličan efekat“, izjavio je za SETimes Joan Stanomir, izvršni direktor Rumunskog Instituta za istraživanje komunističkih zločina i sećanje na rumunske progone (IICMER). „Međutim, zakon predstavlja pokušaj da se raskine sa prošlošću i konsoliduju demokratske elite ove zemlje.“
Razlozi se nalaze u postkomunističkoj politici Rumunije. „Nije bilo dovoljno lucidnosti i rešenosti kod političke klase u proteklih 20 godina da ranije izgura usvajanje ovog zakona“, rekao je on.
Zakonom se zabranjuje svakom bivšem komunističkom zvaničniku ili javnom službeniku na bilo kom nivou administracije, centralne ili lokalne, da obavlja javne funkcije pet godina nakon što zakon stupi na snagu. U roku od 30 dana od njegovog stupanja na snagu, sadašnji zvaničnici moraju da se izjasne da li su bili deo bivše komunističke nomenklature između 1945. i 1989. godine.
„Teoretski, nije prekasno za istinu, čak i ako je istina delimična“, izjavio je istoričar Marijus Oprea, kritikujući nedavno usvojeni zakon o lustraciji. [Gabrijel Petresku/SETimes]
Ipak, zakon ne sprečava bivše komunističke zvaničnike da budu izabrani na javne funkcije, dok je odredba na čijoj su meti bili članovi Unije mladih komunista (UTC) konačno povučena.
„Teoretski nije prekasno za istinu, čak i ako je istina delimična“, izjavio je za SETimes istoričar Marijus Oprea, predsednik Asocijacije za sećanje na komunističke žrtve i bivši šef IICMER-a. „Postoji velika razlika između naziva i sadržaja zakona: naziv je velikodušan, dok je sadržaj poremećen interesima da se ipak zaštite neke osobe i političkim prepirkama.“
Oprea kaže da će zakon imati minimalan efekat. „Ovaj zakon će uglavnom udarati po nižem nivou, poput lokalnih administracija“, rekao je on. “Ipak, zakon nije potpuno neoperativan, zato što je bolje izmeniti zakon sa novom parlamentarnom većinom nego krenuti od nule.“
Novi zakon već su napali tužioci, koji su uložili žalbu Ustavnom sudu. Smatra se da je oko 60 tužilaca koji su bili na položajima i tokom Čaušeskuovog režima još uvek profesionalno aktivno, pokazuju neke statistike. U junu 2010. godine Ustavni sud je proglasio prvobitni zakon o lustraciji neustavnim i vratio ga parlamentu na izmenu.
Teodor Marijes, predsednik Asocijacije 21. decembar, koja okuplja bivše učesnike antikomunističke revolucije iz 1989. godine, vidi prednosti zakona. „Zakon je bio neophodan, mada je potreba za njim bila akutnija devedesetih godina. To je zakon koji još jednom osuđuje komunistički režim. Dobrodošao je moralno, uprkos minimalnom uticaju na bivšu nomenklaturu, i, konačno, čini rumunsko društvo zdravijim“, rekao je on za SETimes.
Kristea Dumitrasku, 67-godišnja penzionerka iz Bukurešta, nije tako sigurna. „Ne verujem u simbolične zakone koji puno govore o tome koliko brzo ostvarujemo napredak kao demokratsko društvo. Jedini način na koji će komunistički zvaničnici i službenici biti uklonjeni iz javnog života biće kroz prirodno umiranje, a ne putem veštačkog zakona, čija je svrha jednostavno da ostavi utisak da smo se pomirili sa prošlošću“, rekla je Dumitrasku za SETimes.
Nastavak na Southeast European Times...
