Izvor: Politika, 04.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ušuškajte stan
Cene energenata koje svakodnevno rastu samo su jedan od mnogih razloga da se pozabavimo unapređenjem termoizolacije doma. U klimatskoj zoni u kojoj se vrela leta smenjuju sa hladnim zimama ulaganje u ovu vrstu izolacije svakako se dugoročno i višestruko isplati. Osnovni cilj je jasan – da se što više smanji ukupna potrošnja energije koja odlazi na obezbeđivanje povoljne unutrašnje klime u stanu ili kući. Pravilna termoizolacija može da umanji troškove grejanja i do 30 odsto. Pored uštede, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odgovarajuća termoizolacija štiti građevinu od propadanja jer sprečava kondenzovanje vlage na unutrašnjim stranama zidova, a time i pojavu buđi i ozbiljna oštećenja zidova do kojih može doći vremenom.
PRAVILNA TERMOIZOLACIJA
Efikasnost termoizolacije zavisi od izbora kvalitetnog izolatora, debljine izolacionog sloja i stručnog i pravilnog postavljanja i ugradnje. Termoizolacija se po pravilu postavlja sa spoljašnje strane fasadnih zidova. Na taj način ona omogućava da se zidovi zimi iznutra zagreju, a istovremeno sprečava odavanje toplote u spoljašnji prostor. Ako se pravilno izvede, zidovi ostaju uvek suvi i topli. U našim uslovima debljina od pet santimetara je zadovoljavajuća kada se koriste standardni materijali za termoizolaciju zidova. Kada je reč o potkrovljima u kojima se boravi, potrebno je kose krovne površine izolovati slojem od najmanje deset santimetara, a ravne krovove sa najmanje petnaest santimetara termoizolacije. Parna brana, koja je neophodna kod mekih termoizolacionih materijala, postavlja se sa toplije strane, čime se sprečava prodiranje vlage u unutrašnjost sloja.
Loše termički izolovani objekti su ili nestručno projektovani ili stari. Nekada su se zgrade podizale sa neznatnom termoizolacijom ili bez nje. Tek sedamdesetih godina su kod nas doneti ozbiljniji propisi o termičkoj i zvučnoj izolaciji. Njihov cilj je bio prvenstveno ušteda energije za grejanje, ali zbog sve toplijih leta termoizolacija je značajna i kao štit od vrućine.
IZOLACIJA IZNUTRA
U uslovima kolektivnog stanovanja, jedini način da stan termički izolujemo spolja jeste adaptacija cele zgrade. To je, nažalost, teško izvodljivo jer treba prikupiti znatna sredstva i uključiti sve stanare zgrade u taj poduhvat. U ovom i drugim slučajevima kad nije moguće postaviti izolaciju spolja, izvodi se lokalna izolacija fasadnih zidova iznutra.
Termoizolacija postavljena sa unutrašnje strane je manje delotvorna od termoizolacije iste debljine postavljene sa spoljašnje strane. Ona smanjuje ulazak hladnoće u stan, ali takođe sprečava akumuliranje toplote u zidovima, koji ostaju neprestano pod uticajem niskih temperatura, može da dođe i do kondenzacije vode u zidu, koja, ako se zamrzne, može da bude pogubna po zid jer izaziva pucanje materijala.
U prostorijama u kojima se povremeno i kratko boravi unutrašnja termička izolacija je povoljna jer se tada energija ne troši na akumulaciju energije već samo na zagrevanje vazduha u sobi. Zagrevanje je na taj način brzo, ali se prostorija veoma brzo i ohladi.
Kod postavljanja termoizolacije sa unutrašnje strane trebalo bi izolovati i unutrašnje zidove koji su u vezi sa fasadnim, u širini od jednog metra, da bi se sprečio nastanak gljivica i plesni. Isto važi i za podove i plafone, kao i za bočne – horizontalne i vertikalne strane prozora i vrata. Spojna mesta izolatora ne smeju biti propusna, niti se smeju dozvoliti pukotine i oštećenja. Parna brana je neophodna. Instalacione cevi treba da se nalaze sa unutrašnje strane izolatora da se voda u njima ne bi zamrzavala.
MATERIJALI
Moguće je u ovu svrhu upotrebiti gotovo sve vrste termoizolacionih materijala koje se koriste u građevinarstvu. Ekološki aspekt ovde dobija na značaju, pa se preporučuju prirodni materijali. Pri izboru je važno da materijal bude ne samo zdrav nego i trajan, da se lako obrađuje i montira, da pruža jednostavnu mogućnost završne obrade i da je dovoljno čvrst, da se ne deformiše pod pritiskom. Trščane ploče, dobijene presovanjem stabljika, zadovoljavaju ove kriterijume i dobra su podloga za malterisanje. Od vlakana konoplje mogu da se izrade čvrste termoizolacione ploče. Heraklit, ploče od drvenih vlakana povezanih magnezitom, a kasnije cementom, otporne su na insekte, truljenje, upijanje vode, a koriste se i kao zaštita od požara. Lako se malterišu, a kada su izrađene od finijih vlakana mogu da ostanu i vidljive u enterijeru.
Stiropor (ekspandirani polistiren) veoma je rasprostranjen izolacioni materijal. Prodaje se u blokovima i pločama različitih dimenzija. Stirodur (ekstrudiran polistiren) podesan je za izolaciju iznutra, lako se postavlja i oblikuje. Kombi ploče mogu biti kombinacija, na primer, stiropora i tarolita ili heraklita u nekoliko slojeva, čija se svojstva međusobno dopunjuju i povećavaju svoje osnovne karakteristike.
Mineralne vune (staklena i kamena) odlični su termoizolatori, ali rad sa njima uvek treba da se prepusti stručnjacima, jer može da izazove iritaciju kože, očiju ili respiratornog trakta. Za njih se, takođe, sumnja da mogu izazvati rak, pa se preporučuje oprez. Kada se uzme u obzir da nisu samonoseći i da se njima teže barata, zaključuje se da nisu pravo rešenje za adaptacije u enterijeru.
Sistemi na bazi gips-kartonskih ploča nude termoizolaciona rešenja zidnim oblogama koje se lepe ili montiraju za potkonstrukciju. Ovakve ploče se sastoje na primer od gips-kartonske ploče, parne brane i kaširane toplotne izolacije. Potkonstrukcija može biti metalna ili drvena. Gips-kartonske ploče mogu da se koriste i kao završni sloj drugih vidova termoizolacije.
Čarobni štapić, nažalost, ne postoji, pa tako ni premaz kojim bi se zidovi premazali i tako dovoljno toplotno izolovali. Nije dovoljno samo izabrati odgovarajući materijal, potrebno je ugraditi i potrebnu debljinu. Pluta, na primer, jeste termoizolacioni materijal, ali oblaganjem zidova pločama debljine nekoliko milimetara ne može se postići odgovarajući efekat već samo psihološki doživljaj. Sloj plute kojim bi se postigla ista termička izolacija kao i sa na primer pet santimetara mineralne vune, ili 5,2 santimetra stiropora, morao bi da bude debeo 5,8 santimetara. Sloj iverice bi, za isti efekat, morao da bude debeo 14,3 santimetara, šupljih blokova za gradnju 54,2 a pune opeke 69,2 santimetra.
Konačno, svi vidovi termoizolacije mogu samo da umanje potrebu za grejanjem zimi, ali ne mogu u potpunosti da je eliminišu.
PROMAJA
Pored nekvalitetno izvedenih građevinskih radova, neizolovanih zidova i podova i previsokih prostorija, gubitku toplote doprinose i neispravni prozori i vrata, koji slabo dihtuju. Konstantno strujanje hladnog vazduha stvara neugodan osećaj. U prostorijama bez promaje, naprotiv, možemo da se osećamo prijatno tokom zimskih dana i kada je temperatura nekoliko stepeni niža. To automatski znači uštedu energije, ali nam takođe i omogućava da celu prostoriju efektivno koristimo, umesto da se sklanjamo od prozora i vrata. Dihtovanje prozora može zimi podići temperaturu za nekoliko stepeni i gotovo u potpunosti sprečava prodiranje vetra. Za vreme letnjih vrućina, sprečavanje nekontrolisanog strujanja vazduha omogućava da se svežina akumulirana tokom noći duže zadrži u prostoriji. Postavljanje lajsni na okvirima prozora i vrata može da podigne temperaturu u enterijeru za nekoliko, pa i do šest, stepeni. Lajsne koje se koriste za dihtovanje mogu biti od sunđera, gume ili aluminijuma. Ove poslednje su danas najrasprostranjenije i trajnost je na njihovoj strani. Na ovaj način se smanjuje i nivo buke, kao i prodiranje prašine u prostoriju.
ROLETNE
Prozori su najslabija mesta objekta u smislu toplotnih gubitaka. Staklo je veoma loš toplotni izolator. Rešenje se traži u umnožavanju staklenih ploča. Vazduh između njih, ukoliko je suv i nema vazdušnih strujanja, predstavlja termoizolator. Roletne su još jedan način da se uštedi toplotna energija. One zimi štite stan od hladnoće i naleta vetra. Leti pružaju zaštitu od prekomernog zagrevanja i pružaju mogućnost za regulisanje nivoa svetlosti u prostoriji. Spuštene roletne su takođe dobar izolator od buke, neželjenih pogleda, pa čak i provalnika ili požara. Savremene roletne od PVC materijala ili aluminijuma ispunjene su poliuretanskom penom koja poboljšava termoizolaciona svojstva. Kutije roletni, bilo da su spolja ili iznutra, treba takođe termički izolovati.
[objavljeno: ]
.jpg)
