Izvor: Politika, 19.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usponi i padovi
Kada su srpske carinske vlasti početkom 1898. zadržale pošiljku od 54 barela slanine uvezene iz SAD, američki generalni konzul u Srbiji, Vilijam Rokhil, uložio je protest u srpskom Ministarstvu inostranih dela.
U diplomatskim kontaktima dve države, započetim početkom februara 1881, 54 barela slanine su bila prvi ozbiljniji problem.
Američki konzul u Bukureštu Judžin Skajler i ministar inostranih poslova Čedomilj Mijatović potpisali su 14. oktobra 1881. trgovinski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ugovor i konzularnu konvenciju između SAD i Kneževine Srbije. Ovi dokumenti ulaze u red najstarijih bilateralnih međunarodno-pravnih akata Srbije.
Posle prvog američkog ambasadora, ministra rezidenta Judžina Skajlera, u tom poslu se do 1914. ogledalo još 14 diplomata SAD.
Kada je počeo Prvi svetski rat 1914. predsednik Vudro Vilson je 4. avgusta proglasio neutralnost SAD, ali je na njegov zahtev američki Kongres izglasao rat Nemačkoj 6. aprila 1917. Do tada su Srbija i njena ratna sudbina zaokupljali pažnju američkih štampe, ali ne i administracije SAD.
Snažne simpatije javnosti prema Srbiji podstakle su mnoge humanitarne aktivnosti, prikupljanje različitog materijala i slanje bolničkih misija u Srbiju.
Vilsonova pozicija o održanju Austro-Ugarske je pred kraj rata promenjena, pa su predstavnici Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba iz Austro-Ugarske, predajući adresu Narodnog vijeća 1. decembra 1918. regentu Aleksandru Karađorđeviću, izrazili uverenje da će granice nove države biti povučene po etnografskim principima i primenom ,,načela narodnog samoodređenja" predsednika Vilsona, koja su značila suštinski zaokret u politici SAD prema stvaranju jugoslovenske države.
Tokom Drugog svetskog rata, ideja o razbijanju Jugoslavije bila je snažno prisutna u SAD.
Na sastanku sa britanskim ministrom Idnom 15. marta 1943, predsednik SAD Ruzvelt je rekao ,,da Srbi i Hrvati nemaju ništa zajedničkog i da je smešno prisiliti dva tako oprečna naroda da žive zajedno u jednoj državi".
Predlagao je posleratno obnavljanje samostalne Srbije i stavljanje Hrvatske pod starateljstvo UN.
Savezničko bombardovanje gradova u Srbiji 1944. godine ostavilo je, nesumnjivo, bolni trag u sećanju srpskog naroda.
Vlada SAD je priznala FNRJ 23. decembra 1945, kada je već otvorena kriza oko Trsta.
Jugoslavija je u očima SAD bila satelit Moskve, američki i britanski avioni su narušavali vazdušni prostor FNRJ. Samo od 10. do 20. avgusta 1946. bilo je 110 takvih preleta, a jedan američki avion je i oboren.
Pritisci na Beograd su pojačani i zbog suđenja Draži Mihailoviću, građanskog rata u Grčkoj i presude zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu.
U februaru 1948. je otvoren sovjetsko-jugoslovenski sukob, snažno obojen i ličnim rivalstvom Staljina i Tita.
Zapad je i dalje pritiskao, a SSSR je uveo najgrublju ekonomsku blokadu. Iako izolovana, Jugoslavija je odlukom Generalne skupštine 20. oktobra 1949. izabrana u Savet bezbednosti UN, svakako i zato što je već 30. juna 1948. u SAD zaključeno da je prvi put jedna ,,komunistička država" postajala ,,nezavisna od Moskve".
Jugoslavija je bila centralna tačka spoljne politike SAD u nastojanjima da izazovu podele u komunističkom svetu.
Tokom boravka Vladimira Velebita u SAD (1951–1952) doneta je odluka o velikoj, pa i vojnoj pomoći Jugoslaviji. Počela je realizacija ideja Džordža Kenana.
Politika SAD u vreme predsednika Ajzenhauera (1952–1960) bila je vrlo pragmatična. Ekstremni antikomunista DŽ. F. Dals je gotovo prisiljavao američki Kongres da pruži pomoć Titu i Jugoslaviji, koja je postala ključni strateški partner NATO-a, što je potvrđeno i Balkanskim paktom između Jugoslavije, Grčke i Turske (1953).
Pokazalo se da ideologija nije toliko važna u kreiranju političkih odluka.
Posle rušenja Berlinskog zida 1989. i kraja Hladnog rata, stvaranje novog globalnog poretka praćeno je razbijanjem SFRJ i serijom ovdašnjih ratova.
Sankcije, ignorisanje međunarodnog okruženja u politici Slobodana Miloševića, NATO bombardovanje Republike Srpske, a 1999. godine i agresija NATO-a na SR Jugoslaviju, ostavili su u nasleđe tragična iskustva koja su uveliko poružnela sliku američko-srpskih odnosa i diplomatskih veza ustanovljenih pre 125 godina.
[objavljeno: ]
