Izvor: Danas, 11.Feb.2016, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usnulo i toplo mesto
Stigosmo ovde u sumrak. Nebo beše mutnozeleno i suznih zenica. Utapalo se pravo u Tisu. Njome je plovilo ledno, zimsko lišće i cvetale su u njoj prve zvezde. Nema mnogo znakova kako da se od Kečkemeta, grada osmog po veličini u Mađarskoj dođe do Tisakečkea.
Prolaznici, retki, na biciklima, koji kao da lebde nad bledim ledom noći, drveće po kome je na trenutak samo prsnulo malo sjajne mesečeve krvi, vlažna kora drveća, crna, ćutljiva, behu dobrodošlica. Negde, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ljubičastom mastilu mraka, videh bele, usnule Hristove šake - sneg. Čim stigosmo, staviše nas u kočiju i kretosmo kroz vreme, niz ulice potpuno puste i kroz šaputave senke drveća što govorilo je psalme, delirijumski, onako kako se šapuće u ravnici, opojno, strasno, bez nade. Negde u poljima Bog je vladao u tišini. Tisakečke je banja u kojoj namah zaboravljate sve - giljotinu svakodnevice, srećnu žegu nekih dalekih, završenih leta, čiji nas mirisavi dah ostavi bez svesti u snu, pretekle strasti koje su od nas načinile samo raznobojne krhotine stakla što raznosi ih balkanska košava, snažna, ravnodušna. Ali Tisakečke je grad ljubak kao lutkina kuća, pun nekog nadnaravnog nadahnuća. Izvečeri, u januaru kao ogledalu sa premazom zlatnim i uljanim, kojim smo klizili te noći, po mlečnom putu varoši usnule i tople kao grudi materine, leteli smo. Srećni, raspusno vedri. Mesec beše žad, mi nasmešeni i novi i umorni i puni neke mutne, ljubavne vode, noć puna perja koje je padalo lagano odasvud. Gust sneg. Anđeli se to dopisuju među sobom. Pred san dugo zurih u razbijeno mramorje nebesa, svetlo i setno. Pred spavanje doneše nam vina. "U svakoj boci vina stanuje po jedan anđeo". Anđeo koga ja kušah te noći beše mlad, tamnokos i bojio mi je usne i desni u slast oporih, nesazrelih borovnica, sa nečim muzičkim u ukusu. Pred zoru, banja Tisakečke se odlepila od tla, lako, kao kad se sa grane otkine list i lebdeći visoko, varoš je dočekala zoru što procvetavala je u povišenoj temperaturi neke kosmičke, raspevane strasti. Ujutru, sunce boje kurkume leglo je trbuhom na modrinu mokrih, pustih polja. Fuga ravnice. Preludijumi prošlosti. Tarantele sećanja. Sfumato sna. Na dva mesta u banji je voda boje umbre izduvavala klobuke tople pare - to su termalni, lekoviti izvori. Termalna voda izvire sa dubine od 1.344 metra i na površinu zemlje i izbija s temperaturom od 52 stepena Celzijusa. Po kategorizaciji spada u natrijum-hidrokarbonatne, a sadrži i značajne količine fluorida i metasilicijske kiseline. Termalna voda ovakvog sastava primenjuje se za lečenje lokomotornih organa, reumatskih oboljenja, ginekoloških i uroloških tegoba.
