Izvor: Mondo, 21.Avg.2014, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uskoro ćemo znati kako nastaju matične ćelije
Na pomolu je pronalazak leka za brojne poremećaje u krvi i imunološka oboljenja, najavljuju naučnici, nakon što su uspeli da se približe otkrivanju misterije koja se krije iza stvaranja matičnih ćelija.
Foto: Guliver/Getty/Thinkstock
Studija koju su sproveli istraživači iz Australijskog instituta za regenerativnu medicinu na Monash univerzitetu, u saradnji sa kolegama iz Garvan instituta za medicinska istraživanja, po prvi put identifikovala je mehanizme u >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << organizmu koji pokreću proizvodnju matičnih ćelija hematopoeze.
Smeštene u koštanoj srži i pupčanoj vrpci novoronđenčeta, matične ćelije hematopoeze izuzetno su važne jer one iznova popunjavaju zalihe matičnih ćelija u organizmu. Pacijenti koji boluju od leukemije, recimo, uspešno su lečeni transplantacijom matičnih ćelija hematopoeze, ali naučnici smatraju da je njihova primena mnogo šira, piše "Farma Netvork".
Profesor Piter Kari, vodeći istraživač u ovoj studiji, čiji su rezultati objavljeni u stručnom časopisu Nature, istakao je da je razumevanje mehanizma samoobnavljanja matičnih ćelija hematopoeze na neki način Sveti gral biologije matičnih ćelija.
"Matične ćelije hematopoeze najbolji su terapeutski alat kojim raspolažemo, jer iz njih može da nastane bilo koja krvna ćelija u organizmu. Potencijalno, mogli bismo da ih koristimo za lečenje brojnih poremećaja u krvi, samo kada bismo znali na koji način se one regenerišu. Ova studija približila nam je tu mogućnost za jedan korak", ističe Kari.
Kamen spoticanja u dosadašnjim istraživanjima ovog tipa bila je nemogućnost da se matične ćelije hematopoeze proizvedu u laboratorijskim uslovima, ali australijski naučnici uspeli su da proniknu u tajne njihovog nastanka.
Posmatrajući razvoj ćelija kod ribe zebrice, tropske slatkovodne ribe poznate po izuzetnoj regenerativnoj sposobnosti tkiva, uz pomoć mikroskopa visoke rezolucije snimili su formiranje matičnih ćelija unutar embriona.
Zatim su, pregledajući te snimke, ustanovili da je matičnim ćelijama hematopoeze neophodna pomoć "prijateljskog" tipa ćelije kako bi se formirale. Taj prijateljski tip su endotomne ćelije, a anučnici ne samo da su otkrili neke od ćelija i signala potrebnih za formiranje matičnih ćelija, već su utvrdili i koji gen učestvuje u endotomnoj formaciji.
"Uspeli smo da pronađemo signale u endotomnim ćelijama koji su zaslužni za formaciju matičnih ćelija i sada možemo da ih koristimo in vitro kao bismo napravili različite vrste krvnih ćelija za lečenje različitih vrsta oboljenja", zaključuje profesor Kari.
Ovo otkriće početni je korak u rešavanju problema, a u sledećoj fazi istraživanja profesor Kari i njegov tim pokušaće da pronađu još molekularnih signala koji pokreću formiranje matičnih ćelija hematopoeze.
.jpg)
