Izvor: Politika, 31.Maj.2012, 22:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uručene nagrade „Branko Ćopić”
Priznanja pripala pesniku Zoranu Kostiću i romanopiscu Marku Krstiću
U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti uručene su nagrade iz Fonda Zadužbine Branko Ćopić: Zoranu Kostiću, za knjigu izabranih pesama „Srp”, koju je objavio „Orfeus”, iz Novog Sada, i Marku Krstiću za roman „Viktorija”, koji je objavila izdavačka kuća „Mono i Manjana”, iz Beograda.
Žiri, koji je radi u sastavu: Svetozar Koljević (predsednik), Matija Bećković, Milosav Tešić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dušan Kovačević i Nada Milošević-Đorđević, obe odluke doneo je jednoglasno.
Na pitanje da li je Ćopićeva proza aktuelna i danas, Svetozar Koljević je podsetio na političku hajku vođenu protiv Branka Ćopića, 1950. godine, posle objavljivanja „Jeretičke priče”. Desetak godina kasnije, Ćopić je izbačen iz partije, zbog intervjua objavljenog u „Literaturnoj gazeti”, u kojem je izjavio da jugoslovenska literatura „robuje Zapadu”. Posle toga, Ćopić je dobijao priznanja: „Ninovu” nagradu za roman „Ne tuguj bronzana stražo” (1958), Sedmojulsku (1969), Njegoševu (1972), Avnojevu (1970).
Ali, koliko je Ćopić bio razočaran u ideologiju, kojoj je posvetio svoj život, vidi se u romanu „Osma ofanziva” (1964).
Čim se naš dobitnik Zoran Kostić oglasio prvim stihovima, istakao je Matija Bećković, govoreći o nagrađenom pesniku, odmah se videlo da u njima – ima nešto, jer kod darovitih pesnika „nadahnuće zna šta čini, i ne samo da ima zakonit tok, nego je i svesno svoje zakonitosti i neminovnosti”.
U svom slovu, govoreći o Branku Ćopiću, Zoran Kostić je istakao da, u celini gledano, Ćopićeva proza, poezija, literatura za decu, predstavljaju svetli primer i dokaz kolika je snaga stvaralačke darovitosti, s obzirom da toliko uspešno humanizuje čak i ratne strahote, pretvarajući ih u umetničku reč.
U romanu „Viktorija” (Portret tranzicije u mladosti), primetio je Svetozar Koljević, Krstić je, za razliku od Džojsovog „Portreta umetnika u mladosti”, koji je u znaku bega iz izopačenog realnog sveta u nesagledive prostore umetničkog stvaranja, svoj roman pisao u znaku „ironičnog pristanka na sablazan svekolike društvene korupcije”.
Kultura je jaka, rekao je Marko Krstić, primajući nagradu, onoliko koliko je sposobna da u sebe primi od drugih, da se oplemeni novim i drugačijim idejama, a da opet, i uvek, ostane dosledna sebi. Mi, nažalost, živimo u krajnostima, u kojima ili veštački prihvatamo sve što dođe s polja, ili se grčevito trudimo da ostanemo zatvoreni i da se prepoznajemo po istim onim epoletama koje su minirale i Ćopićev svet. Nedostatak kulturnog modela i zloupotreba tradicije, dovode do toga da mladi ne prepoznaju nasleđe, kao nešto afirmativno, i zato pokušavaju da ga prevaziđu kroz globalne trendove i uniformnost.
Z. R.
objavljeno: 31.05.2012.
