Izvor: Blic, 13.Jun.2012, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upravnici nisu mlakonje
Povodom drame po kancelarijama i glumačkim garderobama Ateljea 212 sa upravnikom Kokanom Mladenovićem u glavnoj ulozi, sa dugogodišnjim iskustvom sa raznim upravnicima, i sam upravnik sa ozbiljnim stažom, ne mogu da se ne zapitam šta znači biti uspešni upravnik.
Mogao bih, ne držeći ruke u džepovima, napisati priručnik „Kako postati i opstati kao upravnik (više od decenije)", ali odustajem. Ne bih nikome pomogao, jer je svaki slučaj poseban. Pa ipak nije bespredmetno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zapitati se kakvi su bili najuspeliji upravnici kod nas.
Najpre naglašavam da su najuspešniji oni na koje se može primeniti ona anglosaksonska - „Ništa ne uspeva tako kao uspeh", to jest da je najbitniji kriterijum ono što se uspelo dešava na sceni za vreme njegovog upravnikovanja.
Kako smo mi u mnogo čemu „zemlja čuda", u slučaju Kokana Mladenovića ispada, po onima koji ga smenjuju, da to nije ni kriterijum ni formula.
Idemo dalje... Legendarni upravnici bili su između dva rata u Narodnom pozorištu u Beogradu Milan Predić, a posle rata u JDP Milan Dedinac, Bojan Stupica i Miroslav Belović svojim odlučnim intelektualnim usmeravanjem jarkog teatra i „isterivanjem" discipline. Dakle, ne mlakost, već odlučnost i stručnost, u nas su bili presudni elementi uspešnih čelnika u teatru.
Kokan je sve samo ne mlakonja. Malo smanjene žestine i u njega i u ansambla i eto hepienda tekuće frke u Ateljeu 212.
Povezane vesti: Gubitnici bez gubitka Političko, a umetničko Besplatne ulaznice Izgleda da je važno Pustite me na miru
