Izvor: Večernje novosti, 04.Jan.2014, 13:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Upola manja kazna za prekršaj uz prekršajni nalog

Uz prekršajni nalog počinioci prekršaja ubuduće će imati pogodnost da plate samo pola kazne određene u fiksnom iznosu, ali ukoliko to učine u roku od osam dana. Prekršajni nalog je novina u pravosudnom sistemu Srbije, a policija i inspekcijski organi počeće da ih uručuju izvršiocima prekršaja od 1. marta 2014. kada krene primena novog Zakona o prekršajima. Do tada sva resorna ministarstva moraju da opredele i propišu koji će prekršaji biti podobni za kažnjavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << putem tog novog instituta (kazne u fiksnom iznosu). Zakon predviđa da će policija ili ovlašćeni inspektori na licu mesta putem prekšajnog naloga izricati novčane kazne tako da će izvršilac prekršaja moći da plati pola od fiksno propisanog iznosa novčane kazne, objašnjava vršilac funkcije predsednika Prekršajnog suda u Beogradu i član radne grupe za implementaciju Zakona Milan Marinović.EVIDENCIJA Jedinstvenu evidenciju formiraće prekršajni sudovi i u nju unostiti podatke o svim licima kažnjenim za prekršaje, bez obzira da li je kazna zatvorska, novčana ili se odnosi na rad u javnom interesu, dok će u registar biti upisani oni koji svoju novčanu kaznu nisu platitli u roku. Iz tog registra oni će biti brisani kad plate kaznu, dodao je Marinović, uz napomenu da će im dok ne plate kaznu biti uskraćena neka prava. U intervjuu Tanjugu on navodi da će, recimo, u slučaju kad policajac zatekne vozača bez pojasa, za šta je propisana fiksna kazna od 5.000 dinara, uz prekršajni nalog taj vozač platiti kaznu 2.500 dinara, ali ukoliko se opredeli da angažuje državni aparat za takav prekršaj, kaznu će platiti u punom iznosu i to s kamatama. "Ubeđen sam da će veliki broj građana pozitivno odgovoriti na ovaj novi institut i da će shvatiti benefite koje donosi prekršajni nalog, jer će se njime oslobađati plaćanja polovine novčane kazne, ali i sudskih troškova", istakao je Marinović. Osim što može da plati pola kazne u roku od osam dana od prijema naloga i time svoju obavezu ispuni, lice kome nalog bude napisan može da u roku od osam dana pred nadležnim prekršajnim sudom inicira vođenje postupka podnošenjem potpisanog naloga. Treća mogućnost je da se lice kome je uručen prekršajni nalog u roku od osam dana ponaša pasivno - da ne plati kaznu, niti inicira postupak pred sudom, u kom slučaju je nadležni organ koji je izrekao prekšajni nalog po isteku roka u obavezi da na nalog stavi potvrdu konačnosti i izvršnosti i da ga prosledi na izvršenje. U tom će slučaju počinilac prekršaja biti u obavezi da plati pun iznos fiksne kazne, naveo je Marinović naglasivši da korist od prekršajnog naloga neće imati samo građani već i prekršajni sudovi i nadležni organi koji podnose zahteve, pa, konačno, i država. "Sudovi će biti rasterećeni velikog broja prekršaja i moći će da se posvete rešavanju težih i kompleksnijih prekršaja što i jeste svrha prekršajnog suda, a novac će biti uplaćen u budžet...", ukazao je on. Zakon o prekršajima donosi i druge novine koje treba da doprinesu efikasnosti vođenja prekršajnog postupka i zadovoljenju osnovnog pravila da učinilac prekršaja bude kažnjen i da tu kaznu i plati, rekao je Marinović. Novine su i jedinstvena evidencija o kažnjavanju i registar neplaćenih novčanih kazni i drugih novčanih obaveza koje će voditi Ministarstvo pravde i državne uprave.Tako, ako osuđeni ne plati novčanu kaznu neće imati pravo na registraciju vozila, pravo na produženje vozačke dozvole, pravo na preregistraciju firme ili preduzetničke radnje sa promenom pib broja i prava koja se kose sa pravima zagarantovanim Ustavom Srbije. Prema rečima Marinovića, velika je novina uneta i u postupak izvršenja pravosnaznih presuda, za koje su do sada bili zaduženi osnovni sudovi. "Prema novim zakonskim rešenjima, prekršajni sudovi imaju ključnu ulogu u izvršenju svojih odluka i više neće biti nadležni samo za praćenje izvršenja kazne zatvora, već dobrim delom i za izvršenje novčane kazne i troškova postupka", rekao je Marinović. On je objasnio da će prekršajni sudovi preko svojih izvršnih odeljenja moći da realizuju sopstvene odluke stavljanjem administrativne zabrane na lični dohodak ili na druga novčana primanja. Jedino što neće moći da obavljaju prekršajni sudovi je postupak popisa, procene i prodaje imovine nekog lica kad već dođe do prinudne naplate, jer su za to već ovlašćeni osnovni sudovi koji postupaju po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju. Marinović je u razgovoru izrazio žaljenje što u Skupštini, koja je usvojila zakon, nije prošao predlog radne grupe da se dupliraju rokovi zastarelosti prekršajnog i izvršnog postupka, odnosno povećaju sa dve na četiri godine. "Iako su zakonom uvedene nove kategorije kojima se ubrzava postupak, može zvučati kontradiktorno to što je traženo produženje roka zastarelosti, međutim, praksa je to zahtevala, jer su sudije posebno u velikim gradovima preopterećene, a rok od dve godine je kratak", smatra Marinović. On pominje da se u praksi dešava da sud zahtev za pokretanje postupka od podnosioca dobije tek šest, sedam meseci od momenta izvršenja prekršaja, a ako se u obzir uzmu i odmori sudije, okrivljenog, praznici, taj rok "vrlo brzo iscuri". Analiza zastarelih predmeta pokazuje da više od 60 odsto zastari u prekidu postupka, jer sud ne može da dođe do okrivljenog za prekršaj, s obzirom da veliki broj građana u Beogradu ne živi na adresi na kojoj su prijavljeni, navodi Marinović. "Jako je teško doći do njih i pored pomoći policije. Praktično, ta lica se kriju, što je takođe, poseban prekršaj koji je propisan zakonom o prebivalištu i boravištu građana, ali izgleda da takve ljude to puno ne uznemirava i oni i dalje ne žive na adresi koju su prijavili...", rekao je sudija. Jedan broj predmeta zastareva dok traje postupak pravne pomoći, a između šest i devet odsto zastari u radu kod sudija. "Ali to opet nije zbog nerada sudije, već zato što sudija nije u mogućnosti da izvede neko suočenje ili da održi pretres, jer izostane okrivljeni ili njegov punomoćnik", naveo je Marinović i dodao da trenutno svaki sudija Prekršajnog suda u Beogradu radi prosečno na oko 1.745 predmeta. "Mi imamo i određeni broj sudija koji ne primaju redovno predmete već rade u dežurnim službama i samim tim rade u skraćenom postupku", napomenuo je on. Najveći broj predmeta, inače, čine prekršaji iz oblasti saobraćaja - oko 60 odsto svih premeta u radu, zatim predmeti iz oblasti javnog reda i mira kao i predmeti iz oblasti rada raznih inspekcija - oblasti privrede među kojima prednjače predmeti iz komunalne oblasti. Taj sud rešava i predmete u kojima su podnosioci zahteva za pokretanje prekršjnih postupaka Državna revizorska institucija, Agencija za borbu protiv korupcije, Radiodifuzna agencija, Poverenik za informacije od javnog značaja i zastitu podataka o ličnosti... PROSTOR ZA RAD PREKRŠAJNIH SUDOVA NEDOVOLJAN Veliki je problem, naveo je Marinović, nedovoljan prostor u kojem sud radi, jer taj sud od postanka, kao i njegov preteča - gradski sudija za prekršaje, nema sopstvenu zgradu. Beogradski prekršajni sud je trenutno smešten na 15 lokacija u gradu što veoma otežava i usporava njegov rad, naglasio je predsednik suda, koji se ipak nada da će taj problem biti rešen u dogledno vreme, jer je, kaže, Ministarstvo pravde i državne uprave pokazalo dobru volju. Prema najavama iz Ministarstva, naime, zgrada u Ustaničkoj ulici, u kojoj je sada smešten jedan deo parničnog odeljenja Prvog osnovnog suda, a koji bi trebalo da se preseli u zgradu Aeroinžinjeringa u Novom Beogradu, mogla bi postati zgrada prekršajnog suda.

Nastavak na Večernje novosti...

Telegraf.rs: NOVI ZAKON: Evo kako ćete moći da plaćate samo pola kazne za saobraćajne prekršaje!