Izvor: RTS, 27.Avg.2013, 19:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnost u Srbiji pod katancem
Držati Muzej savremene umetnosti zatvorenim znači "gubitak za svaku zemlju", piše "Bi-Bi-Si". Kolekcija stranih i domaćih slikara koje poseduje Srbija, uključujući Pikasa, Matisa i Van Goga godinama pod katancem.
Muzeji u Beogradu koji su godinama zatvoreni za posetioce privukli su pažnju i stranih medija, a novinar Bi-Bi-Sija Gaj de Loni smatra da držati Muzej savremene umetnosti (MSU) zatvoren znači "gubitak za svaku zemlju".
Loni se u svojoj reportaži >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << bavi temom zašto su MSU, kao i Narodni muzej zatvoreni skoro jednu deceniju i šta će biti sa njima.
"Ova upečatljiva modernistička zgrada na obali reke Save sada izgleda usamljeno - lišeno umetničkih dela, a time i svoje svrhe. Predmeti koji se nalaze u njenim galerijama samo naglašavaju prazninu - stari štafelaj, pohabana stolica, prazan izložbeni prostor", piše Loni.
Britanski novinar napominje da je MSU trebalo da bude zatvoren oko godinu dana, zbog renoviranja koje je počelo 2008. godine.
"Radovi su odmah počeli, ali nije bilo nastavka, nikada ih nismo završili. Krivim političku elitu, jer uopšte nemaju interes da se bave umetnošću i kulturom. Politika je muška igra - oni će uvek pre finansirati sport", rekla je za Bi-Bi-Si doskorašnja direktorka MSU Branka Anđelković.
Kako se navodi u tekstu, drugi glavni muzejski prostor ove zemlje, Narodni muzej, zatvoren je više od decenije. On je takođe žrtva projekta obnove koji se proteže znatno dalje od zamišljenih vremenskih okvira.
"Sve ovo znači da je kolekcija stranih i domaćih slikara, koje poseduje Srbija, uključujući Pikasa, Matisa i Van Goga pod katancem", navodi britanski novinar.
Istoričarka umetnosti, profesorka Irina Subotić, nekadašnji kustos Narodnog muzeja, smatra da je situacija veoma ozbiljna i složena. Međutim, kaže da potreba za umetnošću postoji.
"Kada god organizujemo neki događaj, ljudi su zainteresovani. Ali mi nemamo pravi galerijski prostor gde bismo mogli da organizujemo velike izložbe ili da dovodimo svetske postavke. Kada bismo otvorili muzej bez svih potrebnih uslova, bili bismo izolovani, bez veza sa stranim zemljama. Ponovo bismo postali provincijski muzej, a Beograd ni Srbija to ne zaslužuju", rekla je Subotić.
I Subotić i Anđelković veruju da nedostatak galerija donosi veliki problem srpskoj kulturi.
Međutim, kreativni duh nikada ne spava, galerije nastaju na raznim mestima što je slučaj sa Uličnom galerijom u Beogradu koja je smeštena uz zidine u požaru nastradalog, ranije zatvorenog, bioskopa "Kozara". Radovi koji se izlažu u vitrinama, na mestu nekada predviđenom za filmske plakate, privlače veliki broj posetilaca, piše Loni.
"Prošle godine imali smo 17 izložbi, a sve su bile u saradnji sa MSU. Ove godine sarađujemo sa Narodnim muzejem, što je sa jedne strane dobro, a sa druge veoma tužno. Kada me je pozvao Narodni muzej zapitala sam se da li je Ulična galerija jedino mesto na kom mogu da izlažu", kaže Iva Cukić, jedan od osnivača Ulične galerije.
