Izvor: Politika, 15.Dec.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetničke provokacije kineskog disidenta
Aj Vejvej, koji je sarađivao na projektu olimpijskog stadiona „Gnezdo”, živi u kućnom pritvoru, ali represije koje doživljava ipak pomažu njegovu karijeru
Specijalno za Politiku
Toronto –Umetnička galerija Ontarija (AGO) u Torontu organizovala je nedavno izložbu kineskog umetnika Aj Vejveja (1957). Reč je o jednoj od najmarkantnijih figura na savremenoj sceni u čijim se provokativnim radovima ukršta umetnost sa politikom, socijalnim i kulturnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kontekstom savremene Kine.
Sam naslov ove Aj Vejvejove multimedijalne postavke „U odnosu na šta?” – preuzet naziv slike Džaspera Džonsa iz 1964. godine – otvara egzistencijalnu dilemu sartrovskog tipa provocirajući naše uporišne tačke i relativizujući (ne)moguće delovanje tradicionalnih sistema vrednosti.
Ovom prilikom prezentovan je veoma različit materijal – od monumentalnih objekata, skulptura, instalacija do malih formata i ilustrativne foto-dokumentacije.
Već osnovni podaci iz njegove biografije ilustruju raznovrsno iskustvo; posle studija filma u Pekingu on nastavlja da se školuje i živi dvanaest godina (1981–1993) u Njujorku. Između ostalog, u Americi je dobro razumeo i značaj promotivnog marketinga primenjujući ga u stilu vorholovske genijalnosti i danas; živi u Kini kao disident, zatvaran i prebijan, bez pasoša i u uslovima nadziranog kućnog pritvora, uništenog ateljea – svi ovi pritisci nisu osujetili njegovu vitalnu stvaralačku energiju. Naprotiv, ove represije u određenom stepenu pomažu Vejvejovu internacionalnu karijeru. Sličnu sudbinu doživeo je i njegov otac Ajkuing, čuveni pesnik i akademik, koji je u vreme kineske Revolucije sa celom porodicom takođe obespravljen i proteran na reedukaciju kroz prinudni rad (čišćenje toaleta) u severnu provinciju. U ambijentu tog radnog kampa je odrastao Aj Vejvej.
Simptomatičan naziv izložbe „U odnosu na šta?” uvodi u realno polje Vejvejove umetnosti koja govori o kineskim problemima, ekstremima i životnoj praksi u kojoj dominira praktičnost; čaj, bicikl, stolice na tri noge, vaze, komunistička vlast i njeno subverzivno delovanje...
Velika zmija, metafora zla sačinjena od đačkih ranaca
Vratio se u Kinu 1993. godine da neguje bolesnog oca: prvih desetak godina bio je čak slavan, a njegove ideje u domovini vlast je tolerisala. Sarađivao je (2008–2011) i na projektu „Gnezdo”, čuvenom arhitektonskom čudu namenjenom Olimpijskim igrama u Pekingu. Na izložbi u AGO je čitav jedan ogroman zid prekriven foto-dokumentima toka izgradnje „Gnezda” koje je za Vejveja predstavljalo impresiju slobode. Ubrzo se distancirao od ovog projekta jer je smatrao da vlasti koriste olimpijske igre kao platformu da predstave utisak progresa i obmane svet ignorišući ljudska prava u Kini.
U hronologiji bitnih događaja leto 2008. godine je prelomno u umetnikovom životu i radu. Naime, provinciju Sečuan zadesio je razorni zemljotres, a među nastradalima je bilo i više od 5.200 dece koja su tada bila u školama. Školske zgrade su se srušile kao kule od karata jer nisu zidane po važećim propisima. Pored toga, vlasti su manipulisale i brojem žrtava pa se lično Vejvej angažovao animirajući i grupu „Građanska inicijativa” i na terenu istraživao istinu o žrtvama ove tragedije. Taj njegov angažman ocenjen je kao „mešanje u tuđa posla” i otvorio je Pandorinu kutiju, a naš Prometej 21. veka doživljava torture i danas.
Vejvejova snažna ekspresija tragedije izazvane zemljotresom i dečje stradanje dali su osnovni ton postavci u AGO. Velika zmija, metafora zla sačinjena od đačkih ranaca, levitira na ulazu u ovu izložbu. Čitav jedan veliki zid u galeriji prekriven je dokumentarnim fotografijama koje je Vejvej načinio na terenu, ubrzo posle zemljotresa. Markantan rad predstavlja ogromna zidna instalacija spiskova sa detaljnim podacima o svakom poginulom đaku, a ovaj „Dan sećanja”, rad u procesu (2008–2011), deo je snažne audio-vizuelne prezentacije koja kodira zlo i nepravdu. Autor pojačava memorijsko značenje čitanjem imena hiljada poginulih učenika sa ovih spiskova tokom tri sata i 41 minut. Podna instalacija od autentičnih gvozdenih šipki sa zemljotresne lokacije zauzima 72 kvadratna metra, a teška je 40 tona.
Među radovima u procesu su i provokativne fotografije performansa „Nikad ne zažali” (1995–2003) gde je pokazivanje srednjeg prsta u odnosu na spomenike (Ajfelova kula, Tjenanmen) u svom subverzivnom značenju objasnio kao studiju perspektive i način na koji umetnici mere veličinu objekta.
U londonskom „Art vju magazinu” Aj Vejvej je 2011. bio prvi na listi 100 moćnih, a 2012. je na trećem mestu.
Ljiljana Ćinkul
objavljeno: 16.12.2013.
