Izvor: Politika, 29.Avg.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulazak u EU naš osnovni cilj
Naša strategijska partnerstva sa SAD, Rusijom i Kinom ne ometaju postizanje tog zadatka
Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da je najvažniji segment ekonomskih odnosa Srbije i Kine privlačenje kineskih investitora. „Za njih se danas bore svi u svetu i važna okolnost je da je formulisana nova doktrina u kineskoj ekonomskoj politici, doktrina odlaska u druge zemlje. Zajednička izjava predsednika Hu Đintaoa i moja o strategijskom partnerstvu čini kudikamo verovatnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kineske investicije u srpskoj ekonomiji.”
O kojim je konkretno poslovima bilo reči?
Jedna od konkretnih posledica ovog putovanja je sporazum čiji je deo most koji spaja dve obale Dunava u Beogradu i verujem da ćemo već sledeće godine otpočeti radove. Važan posao je i izgradnja bescarinske industrijske zone i novog lučkog kapaciteta i vidim da je na taj predlog bilo različitih komentara u javnosti. Ideja je jednostavna – da se naši sporazumi o slobodnoj trgovini sa EU, zemljama CEFT-a, Rusijom i Turskom na neki način, ne samo kada su kineski partneri, nego i svi ostali, iskoriste kako bi proizvodnja u Srbiji mogla da bude plasirana na ta tržišta od osamsto miliona stanovnika. Verujem da i kineski partneri, kao i mnogi drugi u svetu, jesu izuzetno zainteresovani za taj potencijal. Jer, samo Srbija ima sklopljene ugovore o takvim trgovinskim odnosima sa zemljama u kojima živi osamsto miliona stanovnika.
Na ekonomskim forumima u Pekingu i u Šangaju naši privrednici su mi i garantovali da će u oktobru ili novembru prve kineske investicije ugledali svetlo dana u Srbiji. Ja sam rekao da ću doći da otvorim te nove proizvodne pogone ako je to istina i nadam se da će tako i biti.
Zna li se o kakvim investicijama je reč?
O proizvodnji bele tehnike, što bi bilo izuzetno korisno jer bi smanjila naš spoljnotrgovinski deficit. I bilo bi veoma značajno da se obnovi proizvodnja, na primer, televizora u Srbiji ili rashladnih uređaja.
Koliko su tačne tvrdnje da su Kinezi izuzetno tvrdi pregovarači i da o poslovima razgovaraju samo po sistemu uzmi ili ostavi?
Kina je zemlja koja na delikatan način vodi razgovore i ne nastupa ucenjivački. Ali, kada dođe do realizacije onda se iza tih dogovorenih principa stoji. Mi do izjave o strateškom partnerstvu nismo došli tokom našeg boravka u Kini, već je ta izjava pripremana poslednjih četiri godine. Ja sam tri puta bio u poseti Kini u poslednje četiri godine i svaki put smo išli korak dalje. Ono što je važno da se zna u našoj javnosti jeste da principi koje smo predsednik Hu Đintao i ja definisali podrazumevaju da sve što činimo činimo na obostranu korist.
Kako se može definisati mesto Kine u spoljnopolitičkoj strategiji Srbije?
Naša zemlja sada ima četiri stuba spoljne politike – EU, SAD, Rusija i Kina. S Kinom Srbija ima višedecenijsko prijateljstvo. Imamo izuzetno dobru saradnju s kineskim Ministarstvom spoljnih poslova u UN na temu Kosova i Metohije. Kina je, podsećam vas, dala svoj podnesak Međunarodnom sudu pravde gde je slučaj Kosova na razmatranju i postoji velika mogućnost da Kina i učestvuje u debati.
Nema nikakve dileme da u godinama i decenijama koje dolaze Kina dolazi na čelno mesto u svetskoj ekonomiji i s takvom zemljom je po definiciji korisno imati strategijsko partnerstvo. Samo mali broj država ima takve odnose s Kinom. To su Južna Afrika, SAD i EU kao celina. Verujem da bi i mnoge druge zemlje želele takav status. Istovremeno, Kina je i jedna od najvećih svetskih sila. Bez snažnog industrijskog i privrednog razvoja Kine nema prosto nikakve šanse da se svetska ekonomija oporavi. Dobrim delom i američka ekonomija danas zavisi od kineskog stava i kineske pozicije, EU takođe. Kina je tehnološki izuzetno dinamična zemlja, ona je danas jedan od lidera kosmičkih istraživanja, ali ne moramo da idemo baš u svemir da bismo bili svesni tehnoloških kapaciteta Kine. Dovoljno je samo provozati se vozom na magnetnu levitaciju, koji postiže 500 kilometara na sat, koji se nalazi u Šangaju, i videti koliko je Kina iskoračila u jedno sasvim novo tehnološko vreme.
Kada je reč o četiri stuba spoljne politike, postoji li neki redosled prioriteta, naročito u odnosu na EU, pošto smo geografski u Evropi?
Najvažnije je da Srbija postane članica EU. I to je politički cilj koji je nepromenljiv. Veoma je važno reći – ostala strategijska partnerstva ne ometaju postizanje tog cilja i zato sam izuzetno zadovoljan da je upravo u razgovorima s predsednikom Hu Đintaom izričito naglašeno da je interes Kine da Srbija što pre postane članica EU, a isti takav stav imaju i Rusija i SAD.
Kako komentarišete primedbe da se Srbija sve više okreće istoku?
Svaki takav komentar je potpuno promašena tema. Ove godine išao sam u zvaničnu posetu Francuskoj i Španiji, koje su nedvosmisleno evropske zemlje, a posle toga sam išao i među nesvrstane, pa Srbija nije otišla u nesvrstane. Sastao sam se s potpredsednikom SAD Džozefom Bajdenom, dolazi nam predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, sasvim sigurno ću u Njujorku sresti i predsednika Baraka Obamu.
Kada?
Sigurno tokom zasedanja Generalne skupštine. To neće biti zvanični razgovori, već će biti radni razgovor i to je ja mislim dobro za Srbiju.
Lider SNS-a Aleksandar Vučić kaže da on bolje stoji u svim zemljama o kojima govorite?
Meni je drago da je tako i bilo bi dobro da imamo što više političkih lidera u Srbiji koji imaju dobru komunikaciju s predstavnicima čelnih država sveta jer veoma bih voleo kada bih mogao taj posao još s nekim da podelim. To bi bilo korisno za Srbiju i ja očekujem konkretan doprinos i od Srpske napredne stranke, što pre. Očekujem od SNP-a, ako ima tako dobru komunikaciju, da u narednih nekoliko meseci ili godinu dana donese što više ugovora i da se otvore nova radna mesta.
Spekuliše se da će dolazak ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva biti propraćen i demonstracijama Srba s Kosmeta?
To bi najnekorisnije bilo za Srbe sa severa Kosmeta, za srpske interese u našoj pokrajini KiM. Ovo je slobodna zemlja i svako ko ima potrebu da demonstrira svoje nezadovoljstvo, to može da uradi, u skladu sa zakonom i na način da druge ne ometa i da ne urušava kredibilitet i ugled zemlje.
Kako tumačite najnoviju izjavu ruskog premijera Putina da su s moralno-etičkog stanovišta poređenja Kosova s Južnom Osetijom i Abhazijom, opravdana? Da li je to nagoveštaj redefinisanja ruskog stava u odnosu na KiM?
Pročitao sam interpretaciju te izjave u medijima. Ono što je najvažnije za Srbiju jeste da mi imamo neprekidno i direktno komunikaciju sa institucijama Rusije i da se ruska politika prema Kosovu i međunarodnim multilateralnim institucijama ne menja. Biće prilike da to još jednom potvrdimo tokom boravka predsednika Medvedeva u Srbiji. Ovakva jedna izjava može biti stavljena u kontekst odnosa sa SAD i političkih poteza koje su SAD povlačile u poslednje dve godine, a nikako u kontekst odnosa prema Srbiji, odnosno prema Kosovu.
Srbija se sve snažnije angažuje u Pokretu nesvrstanih. Da li je reč o nastojanju da se revitalizuje uloga nekadašnje SFRJ u tom pokretu ili, naprosto, pragmatičnoj potrebi da se poboljšaju odnosi?
Mi nemamo nameru da postanemo članica Pokreta nesvrstanih, pokreta koji i sam potrebuje da bude reformisan. S druge strane, veže nas duboko prijateljstvo sa mnogim nesvrstanim zemljama. Svi racionalni razlozi nas vode ka tome da sarađujemo s Pokretom nesvrstanih. Zbog toga smo i predložili obeležavanje 50. godišnjice nesvrstanih u Beogradu. Moj predlog na poslednjem samitu nesvrstanih upućen predstavnicima zemalja bivše Jugoslavije jeste da se obnove one industrije koje su bile dislocirane u različitim jugoslovenskim republikama, a tu pre svega mislim na odbrambenu industriju i na građevinski sektor jer time podižemo verovatnoću uspeha naših kompanija na tenderima u zemljama nesvrstanog sveta.
O Iranu je ovde bilo dosta spora. Nismo se pridružili osudama Irana u UN i nismo podržali stav da se nadoknadi imovina žrtvama holokausta.
Mislim da se ni jedno ni drugo pitanje ne dotiče naše saradnje s Pokretom nesvrstanih i mislim da će tako biti i u budućnosti. Što se tiče obeštećenja Jevrejima, žrtvama holokausta, to pitanje je imalo samo pravno-tehnički problem zato što Srbija nije donela zakon o restituciji. Pravno tumačenje vlade jeste bilo da treba završiti sve pripreme za donošenje zakona o restituciji a onda, kao i sve ostale zemlje, potpisati tu izjavu o žrtvama holokausta.
Da li se nalazimo u periodu u kome Srbija definiše svoju novu spoljno-političku poziciju i da li se to privodi kraju, ili smo na početku?
Smatram da je danas Srbija zaokružila svoju spoljno-političku doktrinu. Na početku 21. veka svet je doživeo dve značajne promene. Prvo smo imali nedvosmislenu dominaciju SAD i zaokruživanje ekonomskog prostora EU i pojavu nove evropske valute. Druga izmena je došla posle svetske finansijske krize kada je Kina potpuno jasno nastupila kao budući svetski ekonomski lider. Te činjenice Srbija mora da uzme u obzir i tako kreira svoju spoljnu politiku. U međuvremenu, Rusija je pre nastanka svetske ekonomske krize zbog rasta cena nafte i zemnog gasa obnovila svoje ekonomske i spoljnopolitičke potencijale i bila veliki prijatelj u podršci Srbiji u odbrani integriteta naše zemlje na KiM što nas je nedvosmisleno vodilo u posebno bliske odnose s Rusijom, pored istorijskog prijateljstva. Kada sve to uzmemo u obzir, potpuno je logično da Srbija ima četiri stuba spoljne politike, koje smo sada definisali: EU, Rusija, SAD i Kina i mislim da će to u dužem periodu biti osnova doktrina spoljne politike naše zemlje. A da se nijednog trenutka ne sme smesti sa uma da Srbija kao svoj centralni politički cilj postavlja članstvo u Evropskoj uniji.
Dragan Janjić
Dragan Bujošević
[objavljeno: 30/08/2009]
