Izvor: B92, 20.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrštanje?
B92: Sednica Saveta bezbednosti je završena bez odluke, ali su zato Sjedinjene Američke Države i Evropska unija izdali zajedničko saopštenje sa stavom da je nastavak pregovora o Kosovu nepotreban. Utešna nagrada za nas bi mogla biti da postoji šansa da bude nova sednica Saveta bezbednosti o Kosovu. Međutim, pored predloga koji je stigao iz Rusije, nazvanog ’mapa puta’, iz Evropske unije od Havijera Solane je došla ideja da Unija nezavisno od „trojke" i nezavisno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od bilo koga preuzme Kosovo u svoje ruke, jer, kako kaže, ima odgovornost prema problemu koji je u Evropi, a ne na Pacifiku i da za taj problem treba naći rešenje. A kakve su ideje naših vlasti, koliko je problem Kosova povezan s ulaskom Srbije u Evropsku uniju, uprkos javnom negiranju vlasti da jeste povezan, neka su od pitanja na koja će odgovarati gošća „Kažiprsta". Dobro jutro, hvala što ste ovde. Gospođo Delević, sednica Saveta bezbednosti je završena bez odluke, to smo čuli, međutim, zapadni mediji su istakli kao vrlo važnu činjenicu zajedničko saopštenje Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije u kom konstatuju da je nastavak pregovora nepotreban. Da li ovo saopštenje zapravo negira našu računicu da su članice Unije potpuno nesaglasne o tom pitanju?
Milica Delević: Pa, ja mislim da ovo saopštenje nije iznenađenje ni za koga nakon sednice Evropskog saveta, održanog 14. decembra, kada je ambasador Išinger izvestio evropske lidere o toku tih 120 dana pregovora i o svom mišljenju koliko je tu zapravo malo prostora ostalo za nastavak pregovora. Taj stodvadesetodnevni prostor za nastavak pregovora je sada završen, format „trojke" više ne postoji, ali ovo što smo videli juče u Savetu bezbednosti je jedna faza u tom statusnom procesu, ja zaista verujem da ćemo videti još sednica Saveta bezbednosti na kojima će se o ovom pitanju raspravljati. Juče smo faktički videli polarizaciju dva stava, jednog, srpskog da očekujemo nastavak pregovora do iznalaženja nekakvog kompromisnog rešenja, i drugog, stava kosovskih Albanaca da nema više prostora za pregovore i da treba ići dalje u rešavanje statusnog pitanja, i stav onih koji podržavaju ta dva stava. Ja mislim da niko nije očekivao niti da juče budu donesene odluke ili zaključci u vezi s kosovskim pitanjem, niti da bilo koja od strana promeni svoje mišljenje.
B92: A da li zajedničko saopštenje zemalja Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država nadglasava nas i Rusiju?
Milica Delević: Pa, mislim da je ono što je u vezi s tim saopštenjem bitno i tu bih se u stvari pre vratila na ono što ste me maločas pitali, u kojoj meri to derogira onu našu pretpostavku da je sama Unija nesaglasna o rešenju. Možda sve članice Unije ne misle isto o tome šta je poželjan ishod nakon toga što nastavka pregovora više nema, ali mislim da unutar Unije postoji jedna vrsta saglasnosti za preuzimanje odgovornosti za situaciju na Kosovu, pre svega slanjem misije Evropske unije na Kosovo i da u tom smislu postoji jedna saglasnost koja će se možda pokazati kao kompenzacija za izostanak saglasnosti o tome šta i kako dalje u statusnom procesu.
B92: Na koji način ta misija može da dođe? Mi tražimo da to Savet bezbednosti odluči, Savet bezbednosti, sva je prilika, o tome neće odlučivati.
Milica Delević: U Savetu bezbednosti juče smo videli, ponovo je polarizovan taj stav i to će biti problem i za slanje misije Evropske unije na Kosovo, civilne misije Evropske unije na Kosovo. Ova misija se na Kosovu može naći ili u skladu s odredbama međunarodnog prava, što bi najjasnije bilo jasnim odredbama nove rezolucije Saveta bezbednosti, može se naći kreativnim tumačenjem odredbi međunarodnog prava ili se može naći na terenu kršenjem odredbi međunarodnog prava.
B92: Šta je kreativno tumačenje odredbi međunarodnog prava?
Milica Delević: Pa, nekakvo dogovorno rešenje u kome bi strane prihvatile da se na terenu nađe misija Evropske unije. E, sad, za Srbiju jeste u interesu da se na Kosovu nađe jedna vrsta efikasnog civilnog prisustva i mislim da činjenica da bi odgovornost za takvu situaciju preuzela Evropska unija nije za Srbiju sporna. Ono što je za Srbiju problematično jeste da u situaciji, ukoliko nema saglasnosti da se reši statusno pitanje, da faktički slanje, upućivanje civilne misije Evropske unije na Kosovo može, da tako kažem, na mala vrata da uvede određeno statusno rešenje u igru. I to je ono zbog čega Srbija insistira na slanju misije na osnovu nove rezolucije Saveta bezbednosti.
B92: Dobro. A zašto Srbija podređuje, na primer, bezbednost Srba u enklavama toj formi u kojoj će misija biti dovedena? UNMIK je faktički već spakovan.
Milica Delević: Činjenica je da je do trenutka dok nema nove misije na terenu UNMIK, tako da odgovornost za situaciju nema Srbija, nego odgovornost za situaciju ima UNMIK. Činjenica je to što kažete da je već neko vreme nad UNMIK-om senka odlaska i to doprinosi situaciji u kojoj izgleda da UNMIK ne može mnogo da radi da se stvari promene na bolje. Međutim, ne može se tu odgovornost prebaciti samo na Srbiju koja traži da upućivanje misije ne bude prejudiciranje rešenja već odgovornost dele i oni koji faktički već dve godine podgrevaju očekivanja da evo, sad će status biti rešen i doći će neka druga misija, a to se već dve godine ne dešava.
B92: Ali u čemu je razlika u prejudiciranju rešenja na osnovu dolaska misije Evropske unije, odnosno uvođenja Ahtisarijevog plana ponovo i toga da se to statusno rešenje već prejudicira i da je ono na stolu kao nešto što je predmet razgovora, odnosno sada već završenih razgovora?
Milica Delević:Jeste, ali nije predmet saglasnosti, znači, to što se o tome razgovara i to što je to na stolu i dalje nismo bili u situaciji da se na osnovu njega postupa. Upućivanje misije koja bi imala zadatak da sprovodi odredbe Ahtisarijevog plana bi bilo početak postupanja na osnovu toga.
B92: E, sad, koji su mehanizmi koje vi kao Vlada imate na raspolaganju da tu misiju odbijete, sprečite, šta Vlada može da radi, ako se donese odluka, kakva god da je?
Milica Delević:Jedno je pitanje Srbije, drugo je pitanje Ujedinjenih nacija i članica Saveta bezbednosti. Mislim da će se u ovom pitanju Srbija poneti kao što se čini uopšte s rešavanjem statusnog procesa, jer vidite da Srbija od početka rešavanja statusnog procesa, pa i ranije je imala poziciju koja uopšte nije menjana. Ono što je menjano je pozicija drugih činilaca u međunarodnoj zajednici i mislim da će se i ovde Srbija naći, da tako kažem, u jednoj relativno kolateralnoj situaciji, da je ovo pitanje osetljivo i za članice Saveta bezbednosti i da već čujete glasove iz Rusije da, ukoliko misija ne dođe na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti, da će ona imati problem s tom misijom. Tako da mislim da ova vrsta odluke nije osetljiva samo za Srbiju, nije u pitanju samo šta će Srbija uraditi tim povodom, već i kakve će to posledice imati za Savet bezbednosti i za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i za ovu svetsku organizaciju.
B92: A koje posledice može da ima, šta može da se dogodi, da derogira uticaj, šta?
Milica Delević: Može da derogira uticaj i izazove novu nesaglasnost između stalnih članica Saveta bezbednosti. Znači, potrebno je da imate neku misiju koju prihvataju članovi Saveta bezbednosti da bi ona mogla bolje da funkcioniše. Ukoliko do takvog rešenja ne dođe, onda je to problem, kažem, i za funkcionisanje same svetske organizacije.
B92: Gospođo Delević, pored predloga koji je stigao iz Rusije, kako su ga nazvali ’mape puta’, Havijer Solana je u Ljubljani predložio da Evropska unija potraži rešenje za pitanje statusa nezavisno od preporuka „trojke". Solana veruje da je Unija dovoljno jaka i sposobna da bi od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija preuzela pitanje statusa Kosova. Kako treba da razumemo ovu ideju, šta je to?
Milica Delević: Ja mislim da je to u stvari ono što sam na početku razgovora rekla, da možda u Evropskoj uniji ne postoji potpuna saglasnost o tome kakav je konačni ishod statusnog procesa, kako doći do njega, kako ga potpuno sprovesti, ali postoji jasna svest o tome, dve stvari, da je Kosovo evropski problem, da je potpuno u okruženju Evropske unije, i drugo, da sve zemlje regiona gledaju u Evropsku uniju. To Evropskoj uniji daje posebnu težinu, ali i posebnu odgovornost za rešavanje situacije. E, sad, to nije samo činjenica da sve zemlje u regionu gledaju u Evropsku uniju i da je to prosto samom činjenicom da se geografski nalazi u Evropi nešto za šta je Evropska unija nadležna da ga rešava, već i neko iskustvo iz devedesetih koje Evropska unija ne želi da se ponovi, želi da se potvrdi kao jedan kredibilan i uticajan akter u međunarodnim odnosima. I mislim da je Solanina izjava pre svega na tim linijama, gde Evropska unija želi da se potvrdi kao neko ko u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike ima uticaj i to prvenstveno u regionu koji je u Evropi i gde su sve države zainteresovane za članstvo u Evropskoj uniji.
B92: Sem misije Evropske unije na koju Solana verujem da misli, da li ova izjava sadrži još neku vrstu ponude?
Milica Delević: Pa, ne možemo da prenebregnemo činjenicu da je Solana pomenuo mogućnost nastavka pregovora koji bi bili vođeni nezavisno od „trojke". Ja to gledam prvenstveno u kontekstu upućivanja civilne misije za koju postoji saglasnost u Evropskoj uniji, da bi bilo jasno preuzimanje odgovornosti Evropske unije za situaciju na terenu i za rešavanje problema Kosova, uz integraciju svih država regiona u Evropsku uniju. E, sad, sama činjenica da ne postoji saglasnost o tome kako rešiti pitanje statusa u Savetu bezbednosti znači da nema jasnog pravnog osnova za slanje ove misije, predstavlja problem i za neke članice Evropske unije kako da konkretizuju tu svoju jasnu opredeljenost da preuzmu odgovornost za situaciju u regionu. I ja ovu Solaninu izjavu o mogućnosti nastavka pregovora pre svega vidim kao mogućnost da se stvori jasna pravna osnova za upućivanje civilne misije Evropske unije na Kosovo.
B92: On u jednom trenutku kaže da Evropska unija ima odgovornost da dođe do rešenja koje je, kako on kaže, odgovor na najveće pitanje koje će doprineti stabilnosti i evropskoj perspektivi. Da li je ta evropska perspektiva nešto što može biti shvaćeno kao ponuda nama, odnosno Kosovu, odnosno zapadnom Balkanu?
Milica Delević: Pa, evropska perspektiva je nešto što je za region izvesno od trenutka kad je osmišljen proces stabilizacije i pridruživanja, to je '99. godine potvrđeno na samitu u Solunu 2003. godine i u svakoj prilici, na svakom većem susretu lidera Evropske unije, ponavlja se da ceo region ima budućnost u Evropskoj uniji. Znači, ne treba sada stvarati situaciju da Evropska unija baš sada rešava da ponudi evropsku perspektivu, kad ta evropska perspektiva za ceo zapadni Balkan jeste zapravo otvorena od '99. godine. Činjenica da to Solana ponavlja u ovom trenutku jeste pokušaj da se jedna situacija, da tako kažem, stavi u širi politički kontekst i da se pokaže da se ne rešavaju samo današnja pitanja, već i da istovremeno treba ostaviti prostor za nekakav budući razvoj, a to je članstvo u Evropskoj uniji i kretanje ka Evropskoj uniji, za šta su sve države u regionu pokazale zainteresovanost.
B92: A zar širi politički kontekst nije u stvari ukrštanje pitanja Kosova i Unije?
Milica Delević: Formalno, pitanje Kosova, rešavanje statusa Kosova i približavanje Evropskoj uniji jesu dva odvojena procesa. Odvojeni su u smislu da niti je Unija rešila da integriše zapadni Balkan zbog Kosova, niti su članice, zemlje zapadnog Balkana, pa ni Srbija rešile da idu u Evropsku uniju zbog Kosova. U Srbiji jasno je, građani u Evropskoj uniji vide bolji, stabilniji, predvidljiviji život, slobodu kretanja, određene vrednosti i zbog toga su oni većinski opredeljeni da u Evropsku uniju idu. U tom smislu, to su dva odvojena procesa, niti se u kriterijumima iz Kopenhagena koji su sada, da tako kažem, uključeni u novi reformski Lisabonski ugovor pominje rešavanje statusa Kosova. Međutim, ima prostora za preklapanje, prvo, u smislu da proces proširenja Evropske unije ne predstavlja jedan proces uvoza nerešenih problema i mislim da se posle Kipra Evropska unija neće naći više u situaciji ili će se bar truditi da se ne nađe u situaciji da kroz prijem novih članica uveze i njihove nerešene probleme u odnosima sa susedima.
B92: Da li treba da razumemo da pre rešenja statusa nema Unije, jer je nerešen problem?
Milica Delević: Pa, ja verujem da će se očekivati da se pitanje Kosova reši pre ulaska Srbije u Evropsku uniju. Nije rečeno na koji način da se reši, ali verujem da će se neka vrsta rešenja očekivati. Znači, prosto, proces proširivanja nije način na koji se uvoze nerešeni problemi u Uniju. Drugi način na koji se pitanje Kosova i evropske perspektive, budućnosti, kako već hoćete da to nazovemo, Srbije mogu ukrstiti jeste mogućnost da određeni broj članova ove organizacije prizna rešenje koje Srbija smatra nepovoljnim. I u tom slučaju se postavlja pitanje da li bi Srbija, na koji način Srbija treba da postupi i da li treba da istraje na tom evropskom putu. Ja sam mišljenja da teritorijalni integritet Srbije, odnosno očuvanje Kosova unutar Srbije i evropski put Srbije su dva prioriteta ove Vlade. Mogu da zamislim situaciju u kojoj, ako bi došlo do nepovoljnog razvoja događaja, u smislu da određeni broj članica prizna rešenje koje je za Srbiju nepovoljno, bude glasova koji budu išli u pravcu toga da se kaže - Hajde sada da vidimo da li su ova dva cilja na kojima je Vlada uspostavljena, dva od pet, da li su ova dva cilja i dalje kompatibilna. Mogu da razumem da se ta debata otvori, ali verujem da i kad se debata otvori, da ukoliko debata i izbor bude bio informisan, da će Srbija nastaviti da ide putem evropskih integracija, jer se postavlja pitanje između čega ona zapravo bira. Meni se čini da svaka vrsta odustajanja od evropskog puta koji, kažem, su građani odabrali ne zbog Kosova, nego zbog toga što u tome vide mogućnosti za bolji, stabilniji, predvidljiviji život. Odustajanje od tog puta na dugi rok šteti ekonomskim, društvenim, bezbednosnim interesima Srbije, a samim tim i onim interesima koji su u vezi s Kosovom.
B92: Ali ako su to dva odvojena procesa, zašto ih Sarkozi dovodi u vezu? On je poslednji koji je direktno to doveo u vezu, i ne samo on, i mi smo ih doveli u vezu, premijer je rekao - Srbija u Uniju može da uđe cela, a ne smanjena.
Milica Delević: Pojedini glasovi koji se čuju iz zemalja članica Evropske unije nisu nešto što nam je Evropska unija kao celina rekla. Znači, mislim da onaj stav koji zapravo čujemo iz Evropske unije jeste da ovi koje sam prethodno pomenula kažu da proces proširenja nije proces uvoza nerešenih problema. Očekujemo da se proces reši, da se problem reši pre nego što uđete u Evropsku uniju. Ali, takva vrsta povezivanja je nešto što može da učini lošu uslugu procesu evropskih integracija, demokratskim procesima unutar Srbije. Mogu da razumem da istu vrstu problema u okviru Evropske unije uzrokuje kada čuju stavove iz Srbije da mi nećemo ići u Evropsku uniju ako razvoj situacije s Kosovom bude ovakav. To je na neki način obrnuto uslovljavanje i nekakav odraz u ogledalu onoga što mi ne volimo da čujemo da nam se kaže, ne možete da idete u Evropsku uniju ako ne prihvatite to i to, onda mi odgovorimo sa naše strane - E, mi nećemo ako se desi to i to. Znači, mislim da je to neka vrsta imidža u ogledalu, da tako kažem, i čini lošu uslugu procesu evropske integracije koji faktički niti je započet zbog rešavanja pitanja procesa Kosova, niti su se zbog njega opredelili građani Srbije, niti je zbog toga iniciran u samoj Evropskoj uniji.
B92: Da, ali je čudno da nas sada ubrzavaju, baš u trenutku kada, eto, Kosovo dolazi do razrešenja svog statusa.
Milica Delević: Sad, to je osetljivo pitanje u kojoj meri nas oni zapravo ubrzavaju. Znači, Srbija je započela pregovore 2005. godine, suspenzija zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom trajala je 13 meseci. Ako izuzmente tu trinaestomesečnu suspenziju, Srbija je za manje od 10 meseci ispregovarala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, što je dobar rezultat, možda bolji od većine zemalja u regionu, i ona time potvrđuje nekakav svoj administrativni kapacitet, da se brže kreće putem evropskih integracija. Pošto je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju već parafiran, logičan sledeći korak jeste potpisivanje ovog Sporazuma i kretanje ka kandidaturi i članstvu u Evropskoj uniji. To nije nešto što je Evropska unija prethodno isključivala i u tom smislu nije opet neka nova ponuda koja se sada našla na stolu. To je prirodan nastavak procesa evropske integracije, a ponovno isticanje te evropske perspektive meni se čini da je samo pokušaj Evropske unije da kaže ono što smo imali prilike da čujemo kao poruku našim ambasadorima i na nedavnoj ambasadorskoj konferenciji, a to je znači, da se u ovom trenutku ne čuva samo Srbija, nego se čuva i njena budućnost. I mislim da je to zapravo poruka koju nam daje i Evropska unija na ovaj način. S druge strane, ne mogu da kažem da ne bih volela da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju već potpisan ranije i da je na taj način i proces evropske integracije u Srbiji na mnogo nedvosmisleniji način postao nepovratan i mnogo manje u mogućnosti da bude direktno dovođen u vezu s rešavanjem statusa Kosova.
B92: Da, ali on je već doveden u vezu, to je fakat. Da li ćemo mi biti u poziciji u jednom trenutku da izaberemo?
Milica Delević: Ja sam ubeđena da, ukoliko izbor bude informisan, a zadatak je svih nas da učestvujemo u debati na taj način da izbor bude informisan, da pokažemo da zapravo...
B92: Šta znači kada izbor...?
Milica Delević: Pokazati koliko zapravo nema alternative evropskom putu, gde bi to Srbija mogla da ide na drugu stranu? U pravcu Rusije? Pa, Rusija već ima desetogodišnji ugovorni odnos s Evropskom unijom, sporazum o viznim olakšicama je potpisala još 2006. godine i stupio je na snagu sredinom 2007. Naš tek treba da stupi u januaru 2008. godine. Evropska unija je u smislu snabdevanja energetskim resursima zavisna od Rusije, ako se ne varam preko 40%. Rusija u Evropsku uniju ostvaruje izvoz u vrednosti od preko 140 milijardi evra, znači, strateški partner Rusije je Evropska unija i Rusija u ovom trenutku sa Evropskom unijom ima vrlo razgranate odnose. Znači, ako idemo u tom pravcu moramo da uvažimo da je i za Rusiju ovo prioritet. Da li ćemo da idemo u pravcu Norveške koja je odabrala da ostane van Evropske unije? Pa, onda moramo da kažemo da Norveška učestvuje u mnogim oblastima, u mnogim zajedničkim politikama Evropske unije, doduše, budući da nije članica, bez mogućnosti da svojim glasanjem utiče na odluke koje se u Evropskoj uniji donose, učestvuje u jedinstvenom ekonomskom prostoru, učestvuje u Šengenu u kome ne učestvuju mnoge članice Evropske unije, učestvuje u nekim bezbednosnim operacijama. Znači, Evropska unija je danas entitet koji ne možete da zaobiđete ili ignorišete ukoliko ne želite da ozbiljnije povredite druge nacionalne interese Srbije, ekonomski, društveni, privredni razvoj koji su pretpostavka i da interesi u vezi s Kosovom i Srba na Kosovu budu na odgovarajući način zaštićeni. U tom smislu kažem da izbor bude informisan, da se jasno kaže da alternative zapravo i nema.
B92: U kojoj meri postoji potpuna saglasnost u Vladi, da će, ukoliko nam 28. januara bude ponuđeno da potpišemo taj Sporazum, on i biti potpisan?
Milica Delević:Ja samo mogu da kažem da Sporazum je parafiran i čini mi se da je nakon toga logičan korak da se Sporazum i potpiše. Sporazum je parafiran na osnovu odluke Vlade i prosto je logičan korak da se on nakon toga potpiše i činjenica je da je evropska integracija cilj Srbije. Isto tako je činjenica da ukoliko čuvamo danas Srbiju moramo da čuvamo tu njenu budućnost u perspektivi. Ja iz toga prosto ne vidim zašto bi se problematizovalo potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, čini mi se da treba iznaći veće argumente i značajnije da više treba da razmišljaju kako bi to opravdali oni koji eventualno kažu da taj Sporazum ne bi trebalo potpisivati, nego sada iznalaziti argumente koji su za potpisivanje. Potpisivanje je logičan nastavak onoga što se radi od 2000. godine, na kraju krajeva, što je ova Vlada postavila kao prioritet i što je u dosta kratkom roku, znači, taj nastavak pregovora od trenutka kad su odblokirani u junu 2007. godine, nakon formiranja ove vlade, što je u dosta kratkom roku završila, što pokazuje nekakvu saglasnost da to jeste cilj koji Vlada uzima ozbiljno.
B92: Da li u ovom trenutku postoji neka konkretna ideja ili predlog šta ćemo mi raditi u odnosima sa zemljama koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova, da li postoji neka konkretna odluka ili ta odluka još nije doneta?
Milica Delević: To jeste pitanje koje se razmatra i verujem da će reakcije biti.
B92: U kom smislu reakcije?
Milica Delević: Reakcije pokazivanja nezadovoljstva odlukom ukoliko do takve odluke dođe. Međutim, mislim da je zadatak Vlade Srbije i mislim da se taj zadatak tako i razume, da ta odluka na jasan način pokaže nezadovoljstvo, da ta reakcija, pardon, pokaže na jasan način nezadovoljstvo, ali da istovremeno ne bude takva da se Srbija nađe u izolaciji ili da se na bilo koji način samoizoluje. Znači, ne verujem da bilo ko u Evropskoj uniji ili u bilo kojoj zemlji međunarodne zajednice očekuje da u Srbiji ne bude reakcije, to je delikatna situacija, ali mislim da pre svega građani Srbije, ono što oni očekuju, obavezuje Vladu da ide putem koji podrazumeva jasnu reakciju, nastavak politike zaštite teritorijalnog integriteta, ali isto tako i nastavak približavanja Evropskoj uniji, što znači da oni dugoročni nacionalni interesi Srbije koji se pre svega odnose na ekonomski i društveni razvoj moraju da budu nastavljeni kroz proces pridruživanja Evropskoj uniji.
B92: Znam da ste u kontaktu s predstavnicima Unije. Koliko su oni spremni da tolerišu našu ljutnju u slučaju priznanja nezavisnosti? Dakle, do koje granice mi možemo da idemo, a da oni to razumeju?
Milica Delević: Do one mere koja ne dovodi u pitanje strateško opredeljenje Srbije ka Evropskoj uniji, znači, da se to ne dovede u pitanje. Ja mislim da nismo sad došli do toga, niti bar u razgovorima na mom nivou se pominju konkretni modaliteti - ako učinite ovo, može, ako učinite ono, ne može. Ali mislim da to upravo i jeste umeće vođenja politike, da pokažete jasnu poruku, da nastavite određenu politiku, ali istovremeno da ne dovedete sebe u situaciju da vam i neki drugi nacionalni interesi budu ugroženi prekidanjem ovog strateškog opredeljenja koga smo se držali od 2000. godine, tokom svih izbora kroz koje smo prošli.
B92: Videla sam intervju ambasadora Nemačke Volframa Masa koji je rekao takođe da evropske integracije i Kosovo nisu povezane stvari, međutim, meni je zanimljivo bilo da je rekao - Ukoliko se Srbija odluči da nastavi evropske integracije, može brže da napreduje od ostalih zemalja u regionu. Meni je zanimljiva reč ’ukoliko’, da li treba da razumemo da oni nisu sigurni kuda mi želimo da idemo ako on postavlja dilemu - ako vi odlučite?
Milica Delević: Pa, to je ono što sam ja ranije rekla, znači, na koji način se ta dva puta mogu ukrstiti, mogu da razumem ukoliko dođe do toga da određeni broj članica Evropske unije prizna rešenje koje je za Srbiju nepovoljno da će biti glasova koji će inicirati debatu o tome da li su saglasna ta dva cilja na kojima je Vlada formirana i da li Srbija treba između njih da bira. U tom smislu razumem i ovo što kaže ambasador Mas - ukoliko Srbija nastavi da ide putem evropske integracije, ali prosto kao građanin koji je živeo u Srbiji tokom devedesetih verujem da kad se ta dilema postavi da će građani Srbije sećajući se svega onoga kroz šta smo prošli devedesetih prosto znati da najbolji način zaštite nacionalnih interesa, kako onih koji se tiču budućnosti, tako i onih koji se tiču sadašnjosti, jeste u nastavku ovog puta.
B92: Zašto je Italija ta kojoj je toliko stalo da integriše Srbiju u Evropu, po cenu da i Karla del Ponte oceni gospodu D’ Alemu i Prodija kao najgore đake?
Milica Delević: Iz magareće klupe... Ja mislim da nije u pitanju samo Italija, predlog je za ubrzanje procesa evropske integracije.. odnosno, ne ubrzanje, to nas opet dovodi na ovu priču ima li trgovine, ima li kompenzacije, da li je to ponuda koja je prihvatljiva, što mislim da nije diskurs u kome treba da budu ni političari iz Srbije, ni političari iz Evropske unije, već kako da se konkretizuje ta evropska perspektiva za građane zapadnog Balkana, pa i za građane Srbije koji u ovom trenutku osećaju neke vrlo realne izazove kako da osete i vrlo realne koristi od tog procesa pridruživanja. Znači, te predloge nismo čuli samo iz Italije, čuli smo iz Slovenije, čuli smo ih iz Grčke i mislim da uopšte u okviru Evropske unije ne postoji podela na zemlje koje ne žele da vide Srbiju ni ostale zemlje zapadnog Balkana unutar Unije, i one koje žele da vide Srbiju i zemlje zapadnog Balkana unutar Unije. Postoji možda razlika u tome šta je najbolji put da se te zemlje zaista i nađu u Evropskoj uniji i tu možda vidite neke koje pokazuju više razumevanja, više fleksibilnosti ne odustajući od uslova koje je potrebno ispuniti, već insistiranjem na tome da se stvori više manevarskog prostora da se uslovi ispune. Ali, moramo da budemo jasni, da ti uslovi stoje i da će nas oni čekati, nas ili bilo koju drugu zemlju zapadnog Balkana, čekati kroz ceo proces pristupanja Evropskoj uniji, koji ne traje kratko i daje nam prostora zaista da na sve ove uslove odgovorimo. Italija, Slovenija, Grčka, jesu zemlje koje su blizu, koje su u neposrednom okruženju, samim tim imale su neku vrstu iskustva, Slovenija pogotovo kao jedina republika bivše SFRJ koja je u članstvu Evropske unije. Kako je taj proces raspada, koji Evropska unija u tom trenutku nije mogla ni da spreči ni da zaustavi, bio poguban i verujem da i to daje dodatni motiv da se razmišlja više o konkretizaciji toga što, ako zadržite na nivou evropske perspektive, evropske budućnosti, bojim se da već prelazi u mantru koja ne greje mnogo srca ljudi na zapadnom Balkanu.
B92: Da li je naša šansa i koja je to vrsta šanse slovenačko predsedavanje Uniji od 2. januara?
Milica Delević:Naša šansa je utoliko što slovenačko predsedavanje zbog geografskih razloga, zbog činjenice da Slovenija je jedina republika koja je proizašla iz SFRJ, a koja je sada u Evropskoj uniji, će staviti zapadni Balkan kao prioritet tokom svog predsedavanja. Za vreme Portugala, jednostavno, po prirodi stvari, da je Kosovo važan bezbednosni problem za Uniju na globalnom nivou, i ovo se pitanje našlo kao prioritet, ali bilo je tu i nekakvih drugih geografskih prioriteta. A videli smo koliko znači ako je to prioritet, videli smo recimo na primeru Grčke, koja je samitom u Solunu dala najjasniju poruku da je budućnost celog zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Slovenačko predsedavanje već sada pominje da bi mogla da se napravi nekakvo osavremenjavanje agende iz Soluna dodavanjem novih instrumenata koji bi upravo išli u ovom pravcu - dajte realne koristi od evropske integracije, kada su izazovi s kojima se građani zapadnog Balkana suočavaju i te kako realni.
