Izvor: Politika, 08.Avg.2012, 17:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukoliko se dokaže, krivica Perovanovića svetovna i crkvena
BEOGRAD – Ukoliko se dokaže da je sveštenik Branislav Peranović ubio čoveka, njegova odgovornost je dvostruka – svetovna i crkvena, izjavio je stručnjak za crkveno pravo, otac Velibor Džomić.
Džomić je Tanjugu rekao da će u tom slučaju u redovnoj crkveno-sudskoj proceduri prema Peranoviću biti primenjeni kanonski propisi, a posebno otežavajuća okolnost će biti ta što je on, i nakon prethodnog „skandaloznog slučaja Crna Reka”, nastavio sa starom praksom koja je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na žalost, donela tragičan ishod.
Pored eventualne krivice za ubistvo, tu postoji i odgovornost za rad centra, ukoliko se utvrdi da to nije bilo u skladu sa zakonskim propisima, precizirao je Džomić.
„U slučaju kada postoji osnovana sumnja da je sveštenik počinio ubistvo, nadležni episkop je dužan da ga, odmah po saznanju te činjenice, stavi pod zabranu sveštenodejstva i da pred eparhijskim crkvenim sudom pokrene crkveno-sudski postupak”, kaže protojerej Džomić koji je i podgorički paroh.
On je podsetio da je i ranije bilo osnova za pokretanje crkveno-sudskog postupka protiv Peranovića, ali da to, kako kaže, tadašnji episkop raško-prizrenski Artemije, i pored odluke najviših crkvenih vlasti, nije učinio.
Džomić podseća da crkveni postupak protiv Peranovića, zbog zlostavljanja u duhovnom centru Crna Reka koji pripada Eparhiji raško-prizrenskoj, nije pokrenut ni nakon što je to učinilo tužilaštvo.
„Na državnim organima je da vrše poslove iz svoje, a na crkvenim je da to čine u okviru svojih nadležnosti pri čemu su i jedni i drugi autonomni da donesu odluke, jer svetovna odgovornost ne iskuljučuje crkvenu”, naveo je Džomić.
On je napomenuo da u ovakvim slučajevima ne važi pravilo „non bis in idem”, odnosno da niko za isto delo ne može biti dva puta osuđen jer je „crkvena odgovornost disciplinske prirode”.
Nesporno je da važeći zakonski propisi u Srbiji crkvama I verskim zajednicama daju pravo da obavljaju i druge delatnosti, ali u skladu sa normama u tim delatnostima, ukazao je Džomić.
On je, međutim, istakao da nije dovoljno da neki sveštenik odluči da osnuje Centar za lečenje bolesti zavisnosti ili, recimo, starački dom već je neophodno, kaže, da takva ustanova bude registrovana i da svoju delatnost obavlja u skladu sa zakonom i crkvenim pravilima.
Zabranjen rad svešteniku osumnjičenom za ubistvo
Episkop šabački Lavrentije od danas je „privremeno zabranio sveštenodejstvo” svesteniku Branislavu Peranoviću, osumnjičenom za ubistvo Nebojše Zarupca (39), štićenika „Centra za odvikavanje od droge - Sretenje” kod Loznice.
„Zbog osnovane sumnje da je sveštenik Branislav Peranović počinio ubistvo, rpiskop šabački ga stavlja pod privremenu zabranu sveštenodejstva do okončanja krivičnog postupka”, saopštila je Eparhija.
Kako je navedeno, vladika je zadužio Eparhijski crkveni sud da prati tok krivičnog postupka i preduzme odgovarajuće mere prema svojim ovlašćenjima.
Saslušanje sveštenika Peranovića je u toku i očekuje se da istražni sudija Višeg suda u Šapcu Slobodan Velisavljević danas obavesti javnost o nalazima obdukcije.
Po njegovom preliminarnom izveštaju, telo štićenika je u ponedeljak uveče nađeno u pomoćnoj kući pravoslavnog sveštenika Branislava Peranovića, udaljenoj dva kilometra od „Centra za odvikavanje”.
Osnovano se sumnja da ga je sveštenik udario više puta tupim predmetom.
Peranović je nekadašnji upravnik „Rehabilitacionog centra Crna Reka” gde je lopatom prebijao štićenike.
Saveljić: Zavisnici se ne leče u alternativnim centrima
U alternativnim centrima, kao što je Centar za odvikavanje od droge u Jadranskoj Lešnici kod Loznice, gde je ubijen jedan od štićenika, zavisnici od narkotika se ne mogu lečiti, već se to može činiti isključivo u zdravstvenim ustanovama, smatra direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu dr Jasna Daragan-Saveljić.
Kako je kazala, problematično je to što alternativni centri kao što je ustanova kod Loznice nemaju nikakvu kontrolu, niti naučno utemeljenje za svoj rad i nije poznato ko im izdaje dozvolu za rad.
„Postavlja se pitanje ko je to registrovao, ko to kontroliše jer se zavisnik od narkotika ne može lečiti van zdravstvene ustanove.... Plašim se da takvi centri često imaju za cilj da se uzme novac”, kazala je dr Daragan Saveljić Tanjugu.
Ona je objasnila da rehabilitaciju nekoga ko se leči od droge „ne mogu da rade popovi, već isključivo medicinski radnici”, budući da lečenje podrzumeva tri faze.
Tanjug/Beta
objavljeno: 08/08/2012
.jpg)
