Izvor: Blic, 15.Okt.2012, 11:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ukidanje subvencija iz budžeta i smanjenje deficita na jedan odsto

Nacrtom Fiskalne strategije za period 2013.- 21015. Ministarstva finansija i privrede, predviđeno je da se za dve godine potpuno ukinu direkne i indireknte subvencije državnim preduzećima. Predviđeno je da rast zaposlenosti počne tek 2014. Za narednu godinu se predviđa dvostruko niži deficit od ovogodišnjeg i trebalo bi da iznosi 3,5 procenata, dok bi u poslednjoj planiranoj godini bio jedan odsto. Rast BDP u 2015. je projektovan na četriri odsto.

Ministarstvo je nacrt >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uputilo Fiskalnom savetu koji reba da se izjasni, a Blic je potražio mišljenje ekonomista posle prvog informativnog čitanja dokumenta.

Trbović: Nedoumica se ogleda u pogledu realizacije predloženog

Dr Ana Trbović, dekan Fakulteta za finansije, ekonomiju i administarciju, kaže da se nedoumica ogleda u pogledu realizacije predloženog s obzirom da zahteva i visok stepen političke volje koji je i do sada postojao deklarativno ali nestajao prilikom neophodne primene strategija. Takođe, neizvesno je da li će tržišta sa kojima najviše poslujemo izdejstvovati oporavak, a to je pretpostavka daljeg rasta i obezbeđenja finansijskih sredstava za ulaganje u infrastrukturu i druge drugoročne projekte.

- Na prvi činilac možemo da utičemo a dokaz da će ovaj put delo pratiti reč ćemo videti u brzom donošenju resornih akcionih planova koji će dodatno obrazložiti okvirne reforme predložene ovom strategijom. Na primer, predviđa se ”smanjenje troškova radne snage” a ne navodi izričito da li to podrazumeva smanjenje poreza i doprinosa za zaposlene, niti se obrazlaže način borbe protiv korupcije. Najprijatnije iznenađenje je zvanična podrška korporatizaciji javnih preduzeća, odnosno uvođenju profesionalne uprave, što jeste detaljnije izloženo u strategiji. Najzad, neke mere zahtevaju veći kvalitet zakonodavnog rada - rekla je Trbović.

Prokopijević: Budžeti ne mogu biti i socijalni i investicioni

Dr Miroslav Prokopijević, profesor ekonomije i naučni savetnik Instituta za evropske studije, kaže se da će budžeti biti i socijalni i investicioni, a to je nemoguće.

- Strategija nema mnogo veze s realnošću. Kaže da su evrointegracije „strateški cilj“, a srpske vlasti sve više gledaju prema Rusiji, Kini i Azerbedžanu. Davaće se krediti za likvidnost. Pogrešno. Neka država plaća svoje račune, jer je ona najveći kreator nelikvidnosti. Kaže se, kraj privatizacije 2014. Ne verujem. Prvi rok je bio 2004. i pomeran je mnogo puta. Privredna kretanja u Srbiji su loše procenjena jer će pad BDP biti dve do tri odsto ove godine, a ne jedan, a inflacija petnaest a ne dese procenata. Očekuje se rast BDP 2013-15. izemđu dva i četiri odsto, a stvarno stanje će biti između stagnacije i recesije. U slučaju kolapsa evrozone Srbija će imati depresiju, kumulativni pad preko 10 odsto - navodi Prokopijević.

Labus: Čini se da prioriteti Vlade još nisu određeni

Dr Miroljub Labus, profesor Pravnog fakulteta, navodi da povezivanje fiskalne konsolidacije sa uspostavljanjem makroekonomske ravnoteže i podsticajima za rast je dobro. Baziranje privrednog rasta na izvozu i investicijima je legitimno, ali podaci iz Fiskalne strategije ne ohrabruju. Tražnja u EU neće biti dovoljna u narednom periodu.

- To rađa dilemu da li je rast u narednom periodu izvodljiv, iako je skroman i ispod trenda dugoročne aktivnosti. Smanjivanje rashoda je dobra strategija, ali je samo smanjenje nedovoljno, ako se uzme u obzir potreba postepenog smanjivanja poreskog opterećenja. Čini se da prioriteti Vlade još nisu određeni. Zbog toga su učešća najvažnijih budžetskih korisnika u ukupnom budžetu zamrnuta za naredne tri godine. Kamatne stope su visoke, a ne vidi se promena monetarne politike, osim načelnog stava da mora biti uskladjena s fiskalnom politikom. Pozdravljam primenu korektne metodologije za odredjivanje udela javnog duga u BDP-u. Strukturne reforme za period 2013-15 su ambiciozne - kaže Labus.

Stevanović: Strategije iznosi obilje dobrih predloga i još više neprimenljivih želja

Ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centara za slobodno tržište kaže dd fiskalna strategije iznosi obilje dobrih predloga i još više neodređenih i neprimenljivih želja. Vidljiva je želja za usaglašavanjem sa standardima EU, privatizacijom, uvođenjem konkurencije tamo gde ista ne postoji, jednakosti učesnika na tržištu, borbom protiv korupcije i drugim merama.

Međutim, teško je verovati da će ovakva agenda koja ne korespondira sa istupanjima čelnih ljudi vlade postati stvarnost. Velika pažnja se posvećuje boljem korporativnom upravljanju javnim preduzećima, ali je o tome teško suditi iz načela dok se ne vidi operacionalizacija.

Trima svetim kravama srpske politike – penzijama, zdravstvu i obrazovanju, koji su glavni potrošači i gde je teško bilo i “R” od reformi posvećuje jedna stranica. Sam dokument je kombinacija inercije prethodnih strategija, isticanja nekih od doprinosa aktuelne vlade i mnogo opštih mesta.

Nastavak na Blic...