Izvor: Politika, 16.Jul.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uhapšen „Smrt“, surovi narko-bos Meksika
Hapšenje glavešine Zete, podstaklo debatu o strategiji najdužeg rata u kome je dosad poginulo 90.000 ljudi
Zeta, meksička narko-organizacija čije militantno jezgro čine odbegle vojne glavešine, ostala je obezglavljena kada je u nedelju, blizu granice sa SAD, uhapšen njen lider Migel Anhel Trevinjo Morales .
Kod 40-godišnjeg narko-bosa, za koga se veruje da je bio nalogodavac mnogobrojnih masakra nečuvene surovosti, pronađeno je osam pištolja i dva miliona >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dolara.
Trevinjo je sa još dve osobe putovao džipom. Meksičko ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdi da je džip zaustavljen uz pomoć helikoptera iz vazduha i da u ovom hapšenju nije ispaljen nijedan metak.
Trevinjo je kao i mnogi drugi mafijaši u Meksiku, sem Z-40 imao još nekoliko nadimaka, od kojih mu Smrt najbolje pristoji.
Rođen je u Nuevu Laredu, tu gde je i uhapšen, mestu koje se više od decenije smatra bastionom Zete. Od njegovih trinaestoro braće, bar šestorica su umešana u organizovani kriminal.
Do vrha kartela ispeo se godinama sticanom reputacijom izuzetnog sadiste. Posle smrti prethodnog vođe Eriberta Laskana, nije bilo dileme da će Smrt preuzeti upravljanje najkrvoločnijim kartelom u novijoj istoriji Latinske Amerike.
Meksička vlada iznosi i podatak da je broj grupacija organizovanog kriminala sa 12 pre dve godine pao na sadašnjih devet. Pojavile su se, međutim, nove manje brojne bande odbeglih iz glavnih kartela kao što su „Krv Zeta”(Sangre Zeta) ili „Pukovnici“ (otpadnici jednog od glavnih meksičkih kartela Sinaloe).
Za Zetu poznavaoci kažu da je posle niza padova prilično dezintegrisana. Iako najsurovija, Zeta kažu nije imala dovoljno uspeha u krijumčarenju kokaina, pa se zbog toga okrenula drugim nepočinstvima. Upravo je Smrt optužen za otmicu i ubistvo 265 migranata u San Fernandu, masakr koji je 2011. zapanjio svet.
Hapšenje se ocenjuje kao prvi veliki uspeh vlade predsednika Enrikea Penje Nijeta u borbi protiv narko-kartela, koji su mnoge teritorije Meksika pretvorili u ratna poprišta. Kada je Penja Nijeto prošlog decembra stupio na vlast, zarekao se da će na drugi način od svojih prethodnika voditi borbu protiv narko-trafikanata.
Njegov prethodnik Felipe Kalderon rasporedio je armiju po celoj zemlji i koncentrisao se na ulov ključnih ljudi različitih, međusobno suprotstavljenih kartela. Uprkos znatnim uspesima u ovom ratu, nasilje i oružani obračuni su buktali, pa je od 2007. do 2012, prema različitim procenama, stradalo između sedamdeset i devedeset hiljada ljudi.
Droga i dalje nesmanjenim tokom ulazi na američko tržište, tamo gde je potražnja ogromna i gde se stiče najveći profit. Mnogo je zato zagovornika ideje da bi borba morala da se preseli u SAD i da kupovina oružja i prenos municije iz SAD u Meksiko mora potpuno da se obustavi.
Vlada u Sjudad Meksiku, podstaknuta pozitivnim ekonomskim rezultatima, objavila je dan pre vesti o hvatanju lidera Zete ulaganje od trista milijardi dolara u infrastrukturu. Cilj je da se novom mrežom puteva i železnica, modernizacijom luka, vodovodom, kanalizacijom i elektrifikacijom, Meksiko pretvori u modernu zemlju.
Namera je vlade da radovi na infrastrukturi postanu strateški motor za zapošljavanje ljudi, čime bi se smanjio broj Meksikanaca koji ilegalno prelaze granicu s SAD u potrazi za poslom.
Nova strategija u borbi protiv nasilja narko-mafije, usredsređena je na zločine koji najviše pogađaju obične građane Meksika – otmice uz ucenu i ubistva iz osvete. Projekat podrazumeva formiranje nacionalne žandarmerije, policijskog korpusa po ugledu na francusku i špansku organizaciju organa bezbednosti.
Prošlo je otada sedam meseci, a vojska koju je rasporedio Kalderon još pokušava da zaštiti živote lokalnog stanovništva u pogođenim provincijama gde usled nerazrešene kontrole nad teritorijama traju najkrvaviji obračuni između kartela.
Pojedini eksperti tvrdili su da bi najbolje bilo okomiti se svom snagom države na jedan kartel, kako bi drugi dobio neprikosnovenu prednost, čime bi se onda bar spaslo lokalno stanovništvo. Tako bi se znalo ko kontroliše grad i pod čijom upravom rade lokalne vlasti.
Meksička vlada je prošle nedelje objavila da je broj ubistava povezan sa organizovanim kriminalom smanjen za 18 odsto u prvih sedam meseci u odnosu na isti period 2012.
U najdužem ratu koji se vodi na tlu američkog kontinenta, u Meksiku je umesto prošlogodišnjih 8.631 ubistva (januar–juni), ove godine 7.110 ljudi izgubilo život.
Meksički mediji postavljaju ipak pitanje da li su ovi brojevi zaista znak da rat i njegove strahovite posledice jenjavaju ili je to samo rezultat novog načina informisanja javnosti. Uvedeno je, naime, pravilo da se ne izveštava detaljno o surovim ubistvima kao što je to nekad bio slučaj, kada se javljalo na kom mestu je koja glava pronađena i čijem telu, često na sasvim drugom kraju grada, ona pripada.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 17.07.2013
