Izvor: Blic, 22.Jun.2008, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Udesi odnose milijarde

Za prvih pet meseci ove godine 26.000 saobraćajnih nesreća odnelo je živote 325 ljudi, među kojima i osmoro dece. Međutim, osim neprocenjivih života, u udesima indirektno gubimo i najmanje dve milijarde evra godišnje.

Procene prof. Milana Vujanića sa Saobraćajnog fakulteta pokazuju da svaka žrtva u saobraćaju košta društvo u celini između 600 i 700 hiljada evra. U tu cifru spadaju svi mogući gubici - porodice koja je ostala bez jednog člana, firme koja je ostala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bez zaposlenog, osiguravajućeg društva, hitne pomoći, sudova, pa čak i porodice krivca za udes...

Primera radi, osiguravajuće kuće su u prva četiri meseca isplatile najmanje dve i po milijarde dinara na ime štete nastale u saobraćajnim nezgodama. Zapravo, za taj period prijavljeno je oko 20.000 šteta kojima je prosečna visina 130.000 dinara.

Rade Badža, direktor Direkcije za naknadu štete ,,Dunav osiguranja" ističe da je samo ta osiguravajuća kuća do početka juna isplatila 2.200.000.000 dinara, što je za desetak odsto više nego za isti period prošle godine.



Broj nezgoda veći

- Za isti posmatrani period, iznos isplaćenih šteta na motornim vozilima je povećan za 15 odsto, što je rezultat povećanog broja saobraćajnih nezgoda. Od ukupnog iznosa isplaćenih šteta, preko polovine, tačnije 56 odsto, čine štete iz osnova autoodgovornosti i auto-kaska, pri čemu je visina prosečne štete oko 120.000 dinara - kaže Badža.

I Vladimir Vasiljević, direktor Direkcije za osiguranje motornih vozila DDOR Novi Sad, slaže se da najveći udeo u isplati osiguranja čine štete nastale u udesima.

- Sa 37,27 odsto učešća u svim isplaćenim štetama, štete po osnovu odgovornosti zbog upotrebe motornog vozila, zauzimaju prvo mesto u likvidiranim štetama. I broj prijavljenih šteta je ove godine porastao u odnosu na isti period 2007. godine i to za 13,3 odsto, što je direktna posledica povećanja saobraćajnih nezgoda - objašnjava Vasiljević.

Boris Antić, magistar na Saobraćajnom fakultetu se ne slaže u potpunosti sa profesorom Vujanićem i ističe da je realna cifra takozvane vrednosti statističkog života izgubljenog u srpskom saobraćaju oko 300.000 evra.

- U svetu se vrednost statističkog života procenjuje na oko milion evra, dok je u Srbiji zbog niskog bruto nacionalnog dohotka ta cifra manja. Ona zapravo predstavlja 1,7 procenata BND, međutim, kada Srbija uđe u EU troškovi će se vrtoglavo uvećati - tvrdi Antić.



Udesi koče Hitnu

Tu su svrstani indirektni troškovi udesa, tačnije tržišni i humani troškovi. Među tržišne troškove spadaju medicinski, bolnički troškovi, rehabilitacija, eventualne kućne posete medicinara, lekovi, protetički uređaji, troškovi hitnih službi...

I dr Nada Macura iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć ističe da stalno uvećavanje broja saobraćajnih nesreća i nepostojanje dobre zakonske regulative koče bolje funkcionisanje Hitne službe.

- Kada bi imali uređen bezbednosni sistem u saobraćaju i manji broj nezgoda, osim spašenih života, dobili bismo i više vremena da reagujemo na druge pozive. Saobraćajni traumatizmi čine čak četvrtinu svih povreda koje smo sanirali u prva tri meseca ove godine, a u poslednja dva meseca se ta cifra penje na više od 30 odsto. Poseban problem je što saniranje povreda nastalih u saobraćajnim nezgodama spada među najhitnije i ujedno najduže intervencije na terenu. Na mestu događaja se tako provede duplo više vremena nego za saniranje nekih drugih urgentnih stanja - objašnjava Macura i dodaje da je broj saobraćajnih trauma ove godine izuzetno visok, kao i da se među stradalim znatno povećava broj motorciklista, pešaka, ali i najmlađih građana.

S druge strane, jedino saobraćajna policija primećuje promenu nabolje u bezbednosti saobraćaja. Glavni policijski savetnik Branimir Miletić iz Uprave saobraćajne policije za ,,Blic nedelje" kaže da je 325 poginulih, zapravo 13,6 odsto manje izgubljenih života nego u istom periodu prošle godine. Broj saobraćajnih nezgoda se međutim nije tako drastično smanjio, kao ni troškovi.



Nadležni odgovorni

- Na godišnjem nivou, prema procenama u saobraćajnim nezgodama, materijlana šteta koju mi registrujemo dostigne više od dve i po milijarde dinara. Samo za prvih pet meseci 2008. godine već smo dostigli cifru veću od milijarde, što je oko 220 miliona mesečno. Ovo su, ipak, samo procene i šteta lako može biti i veća - kaže Miletić.

Odgovorne za ogromne gubitke u saobraćaju, kako ljudske tako i materijalne, treba tražiti u nadležnima. Jedino oni su mogli u protekle četiri godine da usvoje zakon koji bi već u prvih nekoliko meseci smanjio broj žrtava za 30 odsto. A nisu uradili baš ništa!

Humani troškovi nemerljivi

- Iza svih navedenih troškova ostaju oni koje je dosta teže utvrditi, a koji se nazivaju humanim. To su troškovi pretrpljenog bola, patnje, fizičkog naruženja... U svetu su na ovu temu urađena brojna istraživanja, ali i danas postoje drastične razlike. Humani troškovi se određuju kao određeni procentualni deo tržišnih, a da su razlike nepremostive govori i podatak da u SAD oni iznose oko 224 odsto ili 2,5 puta više od tržišnih, dok su u Velikoj Britaniji tek 70 odsto - kaže Boris Antić, magistar sa Saobraćajnog fakulteta.

Udesi koče i sudove

Ne treba zaboraviti ni troškove pravosuđa koje je i onako pretrpano predmetima. Iako u Prvom opštinskom sudu nisu mogli da nam daju precizne podatke o broju predmeta vezanih za saobraćajne nezgode koji jedan sudija ima tokom godine - pretpostavili su da kako u parničnom tako i u krivičnom postupku čine većinu predmeta. Jasno je zato da bi kvalitetna zakonska saobraćajna regulativa smanjila broj žrtava, ali i rasteretila pravosudni sitem.

Broj nezgoda 25.757

Povređeni

8.037

Stradali

325

Stradala deca

8

Stradali pešaci

77

Napomena: Podaci Saobraćajne policije za prvih pet meseci 2008.

Osiguranje

Štete

Rešene

Nerešene

Isplaćene

AMS

999

825

421

793

DDOR

6.229

5.864

5.511

5.070

Delta Generali

2.634

2.349

1.185

2.131

Dunav

5.058

5.652

3.793

4.936

Milenijum

716

557

619

517

Napomena: Podaci preuzeti sa sajta Narodne banke Srbije i važe

zaključno sa 30. aprilom 2008.

Nastavak na Blic...