Izvor: Večernje novosti, 05.Sep.2015, 16:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ubuduće zločinci bez znamenja

SPOMENICI Aćif-efendiji i borcima Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe neće biti nedodirljivi, kao što se to ranije događalo, jer će Srbija prvi put u istoriji dobiti zakon o spomen-obeležjima. O tome da li je neko heroj ili zločinac najverovatnije od Nove godine odlučivaće država, a ne kao do sada pojedinci, udruženja ili opštine. Nijedna inicijativa koja vređa nacionalna i verska osećanja, istorijske tekovine, javni moral ili promoviše fašističke, šovinističke >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i separatističke ideje neće biti prihvaćena. Vlada je usvojila nacrt zakona i početkom maja ga uputila Narodnoj skupštini, a očekuje se da bude usvojen već na jesenjem zasedanju. - Propisi koji regulišu ovu oblast su doneti pre 40 godina - kaže Dragan Popović, državni sekretar u Ministarstvu rada. - Predlog predstavlja kodifikaciju sada važećih propisa, čiji je cilj efikasnije delovanje državne uprave u postupku zaštite, čuvanja, restauracije postojećih i izgradnje novih spomen-obeležja. Dosadašnja praksa je ukazala na potrebu da se donese novi propis kojim bi se, pre svega, nedvosmisleno definisale nadležnosti, da se prevaziđu zastarela rešenja zamene novim i da se ova oblast uredi u skladu sa ustanovljenim načelima modernog građanskog društva. Ubuduće će morati da se zna kome se postavlja spomen-obeležje, iz kog perioda je ličnost, da se opiše planirani tekst na njemu, kao i dozvole lokalne samouprave, predlog održavanja. Naš sagovornik objašnjava da će na ovaj način moći da se izuzmu predlozi da se podigne spomenik nemačkim ili austrougarskim vojnicima, jer država ne sme da dozvoli da se vređa dostojanstvo i moral njenog naroda. - Zakonom se stvaraju neophodni uslovi za zaštitu našeg kulturnog nasleđa vezanog za ratne periode - kaže Popović. - Oblast zaštite spomen-obeležja u Srbiji i van njenih granica reguliše se kroz nekoliko propisa, međutim, svi oni doneti su u periodu postojanja SFRJ. Primera radi, navodi on, u Srbiji ne postoji propis kojim se reguliše nadležnost ministarstva za donošenje odluka o podizanju, i postupku izgradnje novih spomen-obeležja. Predlog za izgradnju mora da sadrži i predlog načina održavanja spomen-obeležja. - Zakonom je predviđeno da redovno održavanje spomen-obeležja pada na teret lokalne samouprave - kaže on. - Tako je i po novom zakonu. Pojedini spomenici, usled udaljenosti od naseljenih mesta, svoje veličine i prostranosti ili jednostavno usled zanemarivanja trpe velike štete. Zato su danas u jako lošem stanju spomen-kompleks Sremski front i Partizanska bolnica u Prijepolju, dok su krađe i skidanje bronzanih delova sve prisutniji, to se dogodilo spomeniku Sloboda na Fruškoj gori, Stratištu, obeležju Jabuka kod Pančeva. POŠTA STRELjANIM BOŠNjACIMA Veliki broj pripadnika Islamske zajednice u Srbiji, Bošnjačke kulturne zajednice, Bošnjačkog nacionalnog veća, drugih građana Novog Pazara učestvovao je juče u već tradicionalnom "Pohodu na Hadžet", deo grada gde su 1945. godine tadašnje komunističke vlasti streljale ratnog gradonačelnika Novog Pazara Aćifa Hadžiahmetovića, njegove istomišljenike. Veliki deo Bošnjaka danas smatra da Aćif i drugi "nevino streljani", nisu bili fašisti vać junaci i branioci Novog Pazara od četnika. - Nadam se da će pametna vlast u Srbiji ostati dosledna pozivima na dijalog, jer ga mi želimo, dijalog u kojem jedni drugima nećemo negirati jezik, veru ili kulturu. Jedan od uslova za otpočinjanje dijaloga je da država otvori tajne arhive i obelodani dokumenta o ubijenim Bošnjacima - rekao je Zukorlić. (M. N.)

Nastavak na Večernje novosti...