Izvor: Studio B, 20.Feb.2014, 17:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Ubistva novinara se ne rešavaju"

Od 1991. do 2001. godine ubijeno je, nestalo i kidnapovano 39 novinara iz Srbije, ali u većini slučajeva nisu pokrenuti istražni i sudski postupci.

To je danas rečeno na skupu "Ubistva novinara: ratni zločin ili profesionalni hazard" u Beogradu koje je organizovalo Udruženje novinara Srbije (UNS) koje je nedavno prikupilo podatke o ubijenim i otetim kolegama i objavilo ih u "Dosijeu".

Kako je na skupu rekla novinarka UNS-a Jelena Spasić, u "Dosijeu" su objavljeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << podaci o ubistvima 37 novinara, ali se u međuvremenu saznalo i za nestanak Sime Kljaića iz Gospića koji je nestao 1991. godine i Mileta Vuljevića koga su pripadnici OVK kidnapovali na Kosovu 1999. godine.

"Nadam se da će ovakvi skupovi i naša istraživanja pomoći da se ovi slučjevi pokrenu, da se započnu istrage i da se otkriju ubice naših kolega", rekla je Jelena Spasić.

Iz UNS-a su podsetili na ubistva četiri novinara RTS na putu Petrinja-Glina u Hrvatskoj za koje nije pokrenuta ni policijska ni tužilačka istraga, a koji su ubijeni sa 300 pancir metaka, kao i na ubistvo Milana Žegarca, dopisnika "Večernjih novosti" 1991. godine u Vukovaru.

Portparolka Tužilaštva za ratne zločine Jasna Janković Šarčević rekla je da je slučaj ubistva Žegarca deo šireg predistražnog postupka, koji je tajni, zbog čega ne može da iznese više detalja.

Ona je istakla i da je Tužilaštvu poznat spisak od 37 ubijenih novinara i nabrojala još tri slučaja ubistva koji su predmet tužilaštva.

Prema njenim rečima, ubistvo Ljubomira Kneževića kod Vučitrna deo je predmeta Likovac, a ubistvo novinara Siniše Glavaševića obrađeno je u predmetu Ovčara.

Dodala je i da su pronađeni posmrtnici ostaci Aleksandra Simovića koji je kidnapovan ispred kafića "Pikaso" 1999. godine u Prištini.

Predsednik Komisije za istinu o ubistvima novinara Veran Matić rekao je da je bilo "jako puno nečinjenja" u prošlosti tokom postupaka o ubistvima novinara, posebno onih koji su ubijeni u ratnim sukobima, kako bi se "uništili svedoci zločina".

"Moramo učiniti sve da razotkrijemo ubice novinara, moramo stalno da pritiskamo da se to reši, jer ako to mi ne učinimo, niko neće. To je odgovrnost nas iz profesije, ali i zbog elementarne pravde", istakao je Matić.

Slična situacija je u regionu.

Putem video linka govorili su i predsednik Hrvatskog udruženja novinara Zdenko Duka i predsednik Skupštine društva novinara BiH Mladen Bošnjak, koji su naveli da je za vreme rata ubijeno 14 hrvatskih, odnosno 17 bosanskih novinara.

Oni su takođe naveli, da u većini slučajeva nisu pokrenuti postupci i da se ne zna ko je odgovoran za ta ubistva.

Nastavak na Studio B...