Izvor: Nezavisne Novine, 06.Jul.2016, 20:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubij me nežno, rafalom! Ili nožem
Za samo desetak dana trojica muškaraca u Srbiji ubila su svoje žene, a jedan devojku. Siniša Zlatić je u kafiću "Makijato" u banatskom mestu Žitište rafalom iz kalašnjikova ubio bivšu suprugu Dijanu i još četvoro ljudi, a 22 ranio. Nekoliko sati pre toga, 1. jula uveče u Knjaževcu Dejan Cvetković (46) zaklao je svoju suprugu Irenu (31).
Pred jedanaestogodišnjim sinom. Potom je istim nožem pokušao samoubistvo. A nekoliko dana pre toga Dragan Mitić (50) u leskovačkom selu >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << Zlokućane gotovo - kobnog li naziva! - na isti način ubio je suprugu Slađanu (41), a potom je pokušao sebi da oduzme život. Vešanjem, pa kad nije uspelo izbo se istim nožem. U kući je u to vreme, tvrdi se nezvanično, bila njihova unučica.
Napokon, pre dve sedmice, 21. juna u Banatskom Dvoru kod Žitišta Milan Cimeša (24) ubio je nožem bivšu devojku Sabinu Vida (18), a zatim se ubio skokom pred vozilo u pokretu sa mosta iznad Starog Begeja. Sabina je bila u trećem mesecu trudnoće.
Uz preteško breme tragedije, od koje se nikada neće oporaviti, svom sinu jedincu Cvetković je ostavio oproštajno pismo sa rečenicom: "Ostaćeš bez majke koju najviše voliš, tata ovo više ne može da izdrži". Pretpostavlja se kockarski dug, koji mu je Irena zamerala.
Masovni ubica Zlatić, navodno, nije mogao da prežali rastanak sa suprugom, pa je u nastupu teške ljubomore svoju ljubav "overio" kalašnjikovim. Zašto je Mitić digao nož na Slađanu niko ne zna. Tih, miran, dobar komšija i drug! Nema ni pretpostavke zbog čega je Cimeša ubio svoje nerođeno dete, Sabinu i sebe. Neće se ni znati, jer u tom slučaju istrage neće ni biti.
Ove četiri žene i njihovi krvnici upotpunili su strašnu statistiku rodno zasnovanih i porodičnih ubistava. Studentkinja Jovana koja se zadesila u "Makijatu", kao i trojica ubijenih muškaraca i još 22 ranjenih, ratnim rečnikom rečeno kolateralna su šteta. Ista ta statistika kaže da je za 10 godina u Srbiji ubijeno više od 300 žena, devojaka, majki. Kao i u ostatku Evrope, najčešće ubice žena su najbliži, partner ili srodnik. Nedavno istraživanje mreže "Žene protiv nasilja Evropa" (WAVE), koja je pokrenula evropsku kampanju "Step up!" pokazuje da je 2012. godine 47 odsto svih ubistava žena počinio član porodice ili intimni partner.
Prema istom izvoru, svaka druga žena u Srbiji i svaka treća u Evropi doživela je nasilje u porodici, fizičko ili seksualno. I najnovije žrtve su, po svemu sudeći, pre nego što im je život ugašen nožem ili metkom, više godina i decenija trpele zlostavljanje. Unutar četiri zida. Jedna od njih, Irena, više puta je prijavljivala Dejana; Dijanin otac tvrdi da su i oni alarmirali sistem zbog dugogodišnjeg maltretiranja. Slađana i Dragan su, navodno, skladno živeli. Sabina još nije ni počela da živi.
Naravno da su naslovnice dnevne štampe prepune detalja o tragediji Žitišta, toliko velikoj da je poklopila Knjaževac i Zlokućane.
Zvaničnici su odmah oprali ruke od Zlatića tvrdnjom da nije imao prijavu ni za saobraćajni prekršaj i da je Centar za socijalni rad postupao po protokolu, što znači da nije postupao.
Iako su Zlatići imali mali arsenal u kući, donet sa ratišta devedesetih. Iako se znalo da je Siniša patološki ljubomoran i da je, iako miran i povučen, kako kažu meštani, pretio da će biti samo njegova ili ničija.
Četvorica muškaraca su za samo nekoliko presudila svojim partnerkama, rodbini, deci, rođenoj i nerođenoj, roditeljima, prijateljima. Pokazali su i sebi i svetu da su njihove žene naprosto njihove i da s njima mogu kao sa napuklim tanjirom - jednim rafalom ili sa više uboda nožem označiti kraj.
Nije Srbija, već smo rekli, izuzetak. Već pomenuto istraživanje pokazuje da u Evropi nedostaje 47.000 mesta u sigurnim kućama za zlostavljane žene i decu.
Nije Srbija izuzetak, i u regionu i u Evropi, naopaka retradicionalizacija ženu vraća "tamo gde joj je mesto", uz šporet, varjaču, u krevet koji je uvek na raspolaganju.
Nije Srbija izuzetak, nisu muškarci jedini koji svoje partnerke doživljavaju kao svojinu; to sve češće čine i one same. Primerice, iako niko ne vodi statistiku te vrste, vrlo verovatno je da današnje neveste, za razliku od svojih majki, sve češće uzimaju muževljevo prezime i tako nimalo simbolično pokazuju čije su. I po pravilu sinovima kupuju plava odelca, kola i oružje, a na kćerkicama roze, lutkice i šporetiće i tako ih od malih nogu razdvajaju u torove.
Čak i manje pažljivi čitaoci primetiće da i najbolji novinari/ke i lektori/ke uz ženino prezime uvek dodaju sufiks -eva i -ka; Zlatićeva ili Zlatićka - po ocu ili mužu. Čak i kad su kraljice, premijerke, guvernerke, ministarke, profesorke one su nečije, očeve ili muževljeve. I da zlo bude veće, te premijerke, ministarke i guvernerke mnogo vole da budu premijer, ministar i guverner, čak i kada vode zvanična tela za rodnu ravnopravnost. I objasniće to lakonski činjenicom da je upravo to dokaz ravnopravnosti ili bizarnošću da se u Ustavu funkcija baš tako zove. I baš im lepo stoji!
U Srbiji danas postalo je maltene sramota biti feministkinja. O jadnim feministima da i ne govorimo; oni su bruka muškog roda.
Vrlo je verovatno da će se mnogi zapitati kakve veze ima sufiks -ka sa masovnim ubistvom u Žitištu i krvavim pirom u Zlokućanima ili Knjaževcu. Ili u Banjaluci, Zagrebu, Tirani, Peći, Skoplju, Baru, jer nema tu ama baš nikakve razlike. I šta, kog vraga, ima ko da se upliće u porodične razmirice. Pa, sramota je da policija razvađa muža i ženu. I, naravno, jasno je da ona - ako ne sluša - treba da leti iz kuće. Čak i kad je njena, jer zna se ko kosi, ko vodu nosi. Posebno ako ona, a po pravilu u Srbiji i diljem regiona, nema posao i prva strada kao famozni tehnološki višak, pa on "izdržava" nju i njenu dečurliju. A ako usput mora da "trpi" i njenu familiju, pravi je junak.
Naš fini, tihi, povučeni komšija, ugledni šef ili odličan, vredan radnik!
Dok rafali, kao u Žitištu, ne preseku idiličnu sliku.
Nastavak na Nezavisne Novine...
