Izvor: Politika, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UBICE MUVA
Nije mala stvar saznanje da je vlast nekog otela. O tome prekjuče pišu "Glas javnosti" i "Kurir" i nikom ništa. Niko se, bar javno, ne uzbuđuje. Vlast ne poriče. (To nije baš ondašnja vlast, ali je proizašla iz DOS-a.). Ni čitaoci ne pokazuju uzbuđenje. Ne zgranjavaju se. Prosto su, reklo bi se, otupeli od svakodnevnog "bombardovanja otkrićima". Ovoga puta radi se, naravno, o otmici Miroslava Miškovića, danas verovatno i najbogatijeg Srbina.
Prema "Glasu javnosti", na primopredaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << novca kod hotela "Hajat" Čedomir Jovanović (sadašnji predsednik LDP-a) došao je s dva BMW-a. Jedno od ta dva vozila, navodno, vidi se na TV snimku od 12. marta 2003. godine kada premijera Đinđića posle atentata odvoze u Urgentni centar. Iz tog vozila je neko zaustavljao saobraćaj mašući znakom "stop". "Kurir" domeće da je dan posle otmice vlasnika "Delta holdinga" "audi" kojim je otet prebačen u Rumuniju u pratnji policije, a za izvlačenje je bio zadužen Dejan Milenković Bagzi.
Opis vožnje audija ka rumunskoj granici i munjevit prolazak ("sto kilometara na sat") kroz unapred dignutu rampu, dramatičan je, filmski. Čitaoci nisu lišeni ni saznanja da je ovo vozilo kasnije prodato visokom ukrajinskom policijskom funkcioneru, jer ondašnji ministar policije Dušan Mihajlović "nije bio zainteresovan" da se vrati radi DNK analize, odnosno rasvetljavanja otmice.
"Kurir" zatim podseća da je deo novca od otmice Dejan Milenković lično predao (iza beogradskog hotela "Hajat") Čedomiru Jovanoviću.
Bogme, uzbudljivo kao u krimi romanu. Ali tekst u novinama nije roman. Ni film. Na osnovu čega se tvrdi navedeno?
Sve se temelji na "obaveštenom izvoru". Nepoznato nam je ko je taj, kao što su nam nepoznati i dokazi za navedenu priču. "Izvor" ih ne iznosi. Ako postoje, pa zar dokazi ne bi bili poslastica za štampu?
Ako je čitaocima nepoznat čovek koji iznosi tvrdnje, pa i kao takav ne navodi, niti se poziva na dokaze – onda se lako može zaključiti da nije izvor, već vodena para. Mašta podstaknuta i usmerena odgovarajućim interesima. Poreklo interesa može biti izvan redakcije, ali i u njoj, ako je usmeren ka uvećanoj prodaji lista po svaku cenu. Pošto jedno ne isključuje drugo, kao što je poznato, jednim udarcem ubijene su dve muve. A "otkriće" nije zahtevalo težak rad: višemesečno istraživanje, dobavljanje dokaza, iskaza... Ma ne. Nego dok si dlanom o dlan...
Otkrivanje skrivenog u društvu, vlasti i tako dalje, posao je novinara. Takvih priloga odavno nema u našim glasilima. Osim poneki, koji nas podseti da žiška tinja.
Dok su svakodnevna "otkrića" kič novinarstvo. Imitacija ne samo novinarskog iskaza, već i života.
"Pravda" na primer prekjuče otkriva da Ceca (Svetlana Ražnatović, udova "kontroverznog" Željka Ražnatovića) nije Legijina (Milorada Ulemeka, osuđenog ubice mnogih ljudi) prijateljica. To kazuje Aleksandra Ivanović, Legijina žena. U "Pravdi" piše "supruga". Kao da je biti žena nešto manje važno, ili loše.
Kao da je neko ko je bio komunista, a sad nije, takođe loše. Negativno. (Dočim menjanje partija u višepartiju nije vredno pažnje?)
To ispod žita kazuje "kurirski" tekst "Drug ministar".
"Kurir", elem, "otkriva dokument o članovima Saveta Marksističkog centra CK SK Srbije", i u podnaslovu kaže: "Kurir ušao u arhive Saveza komunista i među funkcionerima Marksističkog centra našao ime ministra Slobodana Samardžića".
Sav sam se naježio. Kakva hrabrost. Ući u arhive! Naći ime!
I ne samo to, tamo je "otkriveno" (kao da je neko zatvorio) da su u tom telu sedamdesetih godina prošlog veka bili Dušan Janjić (danas direktor Foruma za etničke odnose), Ivan Vejvoda (nekadašnji savetnik Zorana Đinđića), Vladimir Goati (danas stručnjak za izborni sistem), Jovica Trkulja (profesor na Pravnom fakultetu), Milan Milutinović (bivši predsednik Srbije), Vesna Jugović (predsednica Kompanije "Mis JU"), pa Jovan Ćirilov, Marina Blagojević...
Sve što je valjalo opstalo je i danas.
Sve u svemu, niko od njih ni danas nije sporan. Pa čak ni Milutinović, koji se svojevremeno prepustio matici vlasti.
A šta otkriva "Pres" u ispovesti glumca Branislava Lečića pod naslovom "Ja, Đinđić, Arkan, Legija i Čeda!"?
Ne otkriva ništa od očekivanog ali otkriva nešto drugo.
Jedina najava na prvoj strani ovog, po obimu najmanjeg lista, je navedeni naslov. Ništa drugo. Očekivao sam "bombu".
Kad, unutra, mućak.
Tekst čak nije "Presov" već preuzet iz magazina "Fejm". (Baš da kupim taj "Fejm", ako postoji. Jer "izvori" i izvori nisu isto.)
Ali to ostavljam za sledeću sredu. Ako novi utisci ne prevagnu.
[objavljeno: ]
