Izvor: Blic, 12.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U zemlji boga Sunca
Kada je vrhovni bog Zevs, bog nad svim bogovima, delio sve, do tada, poznate zemlje na upravljanje raznim božanstvima, pomislio je da je upravo završio veliki posao. Ali, avaj! Ubrzo shvati da je zaboravio jedno od tih božanstava - boga Sunca Heliosa. Zato je brzo iz mora izronilo još jedno ostrvo koje je Zevs podario ovom bogu, a on ga je po jednoj nimfi Rodi prozvao Rodos. Mi, doduše, ne znamo da li je to ostrvo još uvek pod patronatom boga Sunca, ali sigurno znamo da to ostrvo ima više >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od 300 sunčanih dana godišnje.
Rodos je smešten na krajnjem jugoistočnom delu Egejskog basena naspram maloazijske obale. Pruža se pravcem severoistok-jugozapad sa ukupnom površinom od 1.389 km2 i obalskom linijom od oko 220 km. To je, po površini, četvrto ostrvo u Grčkoj, posle Krita, Eubeje i Lezbosa. Ostrvski reljef je predstavljen niskim zatalasanim brežuljkastim terenima (čuvena vinogorja) čija visinska kota kulminira na primeru planina: Prorok Ilija (Profitis Ilias - 800 m) i Ataviros (1.215) Plaže su manje šljunkovite, a više peščane, duge, čak i po nekoliko kilometara. Jednu stranu ostrva zapljuskuje Sredozemno, a drugu Egejsko more. Nimfa Rodi (ili Roda), kći boginje ljubavi Afrodite i boga mora Posejdona, bila je smrtno zaljubljena u boga Sunca Heliosa. U braku sa njim rodila mu je tri sina: Lindosa, Kamirosa i Jalisosa. Svaki od njih je osnovao svoju državu i moćni akropolis (grad-država ili polis) Prva plemena koja su nastanila ostrvo bila su feničanska, vođena kraljem Kadmosom. Oko 1.500 g. p.n.e. Ahajci koji dolaze iz „zlatom bogate" Mikene okupiraju ostrvo. Slom mikenskog carstva najezdom Dorana sa severa uslovio je dorsku okupaciju Rodosa, najverovatnije posle zauzimanja Peloponeza negde oko 1.100 g. p.n.e. Klasični period odisao je procvatom kulture i umetnosti (građeni su hramovi ili dograđivani stari, među kojima se ističe veliki akropolis posvećen boginji Atini Lindijskoj). Antičkim Lindosom vladao je čuveni Kleobul (jedan od sedam antičkih mudraca). Na dokovima stare luke Rodosa, veliki protomajstor Haris iz Lindosa sagradio je impozantni kip u čast boga Heliosa visok 31 metar i nazvao ga Kolos sa Rodosa. Njegova kolosalna visina ostavljala je mnoge bez daha. Oslonjen jednom nogom na jednu, a drugom na drugu stranu izduženih dokova istorijske luke Mandraki, predstavljao je, najverovatnije, najfascinantiniju „morsku kapiju" neke luke. Prirodno je da je svrstan u red sedam čuda starog antičkog sveta, rame uz rame sa egipatskim piramidama, Semiramidinim visećim vrtovima, Mauzolejom u Halikarnasu...
Posle strašnog zemljotresa 227. g. p.n.e. kompletno je srušen, i tamo gde je pao stajao je punih 800 godina iz razloga jednog još strašnijeg proročanstva iz Delfa. Dugo posle te katastrofe arapski gusari, vremenom, opljačkali su „vrednu prosutu gomilu blaga" rimski i helenistički period ukrasio je ostrvo kroz njima svojstven način umetničkog iskaza.
U narednom periodu vitezova iz reda svetog Jovana na Rodosu se grade impozantne građevine kao što su velike tvrdjave u gradu Rodosu i na Lindosu. U gradu Rodosu odlično su sačuvani zidovi koji su štitili unutrašnji deo grada iz tog vremena, kao i ulica Ipoton (ulica vitezova), za koju kažu da je najbolje sačuvana srednjovekovna ulica na celom Mediteranu. Posle vitezova sledi dugi period otomanske vladavine, tačnije do 4. maja 1912. godine, kada italijanska flota uplovljava u luku Rodos. Italijani pokreću velike javne radove (carinarnica, pozorište, vatrogasni dom, policija, pošta, banke, bolnica, itd) i specifičnom arhitekturom tako izdvajaju Rodos iz preostalog miljea grčkog arhipelaga.
Godine 1947. Rodos, kao i ostala ostrva regije Dodekaneza, pripaja se, konačno, matici Grčkoj. Danas Rodos predstavlja jednu od najpopularnijih turističkih destinacija u tom delu Mediterana. Savremeni grad podeljen je na tri sektora. Prvi je predstavljen savremenim rezidencijalnim kvartom, drugi je, najinteresantniji, u okvirima starog viteškog utvrđenja (gde i danas jedan deo stanovništva živi) i treći je tipično turističko-hotelijerski sa svim potrebnim infrastrukturalnim segmentima. Na Rodosu ima smeštajnih jedinica (ležajeva) unutar smeštajnih kapaciteta, koliko i na kompletnoj crnogorskoj rivijeri. Izuzetno pogodna klima (sa samo petnaestak kišnih dana godišnje) i sa letnjim konstantnim vetrovima sa mora (maltemi) koji donose osveženje i smanjuju osećaj velikih sparina, uz prebogat opus spomeničkog blaga svrstavaju Rodos u vrh internacionalnih turističkih destinacija.
Turistima se pružaju raznovrsne mogućnosti zabave i aktivnog odmora na prostoru, koji je još od davnina smatran delotvornom vazdušno-morskom banjom. Na vama je da odlučite da li ćete provoditi vreme u šetnjama kroz zamršeni raspored uskih popločanih uličica starog grada sa prepoznatljivim crno-belim mozaicima koji predstavljaju jelene (simbol ostrva), ili ćete uživati u kosmopolitskoj atmosferi modernog Rodosa u jednom od kafea slušajući najuspešnije muzičke svetske hitove, ili ćete možda biti učesnici na jednom od bezbrojnih izleta (u prijatnoj hladovini doline leptirova, u „sakralnoj tišini" manastira Filerimos, na „svetom uzvišenju" lindoskog akropolisa, na ruševinama antičkog Kamirosa, možda na najslikovitijem grčkom ostrvu - susednom Simiju ili, pak, u gradskom akvarijumu da obradujemo najmlađe putnike, u raskošnoj palati Velikog magistra, ili u otvorenom amfiteatru u senci hibiskusa.
Sigurno da ćete poželeti da budete i na velikoj gradskoj plaži (i pored hotelskih bazena, ili vaših „privatnih" plaža u tek otkrivenim uvalama ostrva u toku obilaska ostrva iznajmljenim vozilom), na plaži pored koje prolaze ultramoderni turistički brodovi visine desetospratnog hotela.
Rodos je kratko rečeno „univerzalno šarmantan" i to već stotinama godina.
