Izvor: Blic, 16.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U udesima gubimo milijarde
Šestoro zdravstvenih radnika koji su prošlog četvrtka poginuli u saobraćajnoj nesreći kod Kikinde samo su deo crnog bilansa koji bi ove godine mogao da dostigne brojku od 1.275 žrtva, što je crni rekord postavljen na putevima Srbije 2001. godine.
Čak pedesetoro dece pogine godišnje
Prema rečima mr Borisa Antića deca iz Srbije su u samom svetskom vrhu po poznavanju saobraćajnih pravila i propisa. Uprkos tome, u Srbiji godišnje pogine više od 50 mališana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što je jednako kao dva školska odeljenja.
- Paradoks je u tome što se u svetu učesnici biraju nasumično, a kod nas profesor izabere najbolje i danima ih priprema za takmičenje - kaže Antić.
Zbog najnebezbednijeg saobraćaja u Evropi, Srbija ne gubi samo neprocenjive živote građana, već i ogroma materijalna dobra.
Prema proceni prof. Milana Vujanića sa Saobraćajnog fakulteta,
ukupna godišnja šteta na našim putevima dostigne oko dve milijarde evra.
U jednom saobraćajnom udesu sa smrtnim ishodom mnogo je onih koji su oštećeni. Naravno da su za žrtve i njihove porodice gubici nenadoknadivi, ali često su oštećeni i osiguravajuće društvo, preduzeće u kojem je radio nastradali, pa i krivac za udes i njegova porodica.
Potrebno je zato da se zapitamo: koliko smo svi, zapravo, siromašniji zbog pogibije tolikog broja ljudi u saobraćaju.
Profesor Vujanić tvrdi da svaka žrtva u saobraćaju košta društvo u celini između 600 i 700 hiljada evra.
Boris Antić, magistar na istom fakultetu, u svom istraživanju utvrdio je da je šteta, odnosno gubitak po jednom poginulom u saobraćaju oko 300.000 evra.
Brojni troškovi
Političari da se izjasne!
Srpski komitet za bezbednost saobraćaja je povodom tragične smrti šestoro ljudi nadomak Kikinde u saopštenju zahtevao od svih parlamentarnih stranaka da se izjasne da li osećaju odgovornost što je Srbija među saobraćajno najnebezbednijim državama. Oni su još tražili da im Parlament odgovori šta planira da uradi po tom pitanju, kao i da li je bezbednost saobraćaja u Srbiji pitanje od nacionalnog interesa.
- U svetu se vrednost statističkog života izgubljenog u saobraćaju procenjuje na oko milion evra, dok je u Srbiji zbog niskog bruto nacionalnog dohotka ta cifra manja. Ona zapravo predstavlja 1,7 procenata BND, međutim, kada Srbija uđe u EU troškovi će se vrtoglavo uvećati - tvrdi Antić.
Tu su svrstani takozvani tržišni i humani troškovi. Među tržišne troškove spadaju medicinski, bolnički troškovi, rehabilitacija, eventualne kućne posete medicinara, lekovi, protetički uređaji, troškovi hitnih službi, policijski uviđaj, eventualni izlazak vatrogasaca, šlep službe... Tu je i izgubljena produktivnost koja zapravo meri koliko je čovek i njegovo domaćinstvo izgubilo njegovom smrću, povredom ili odlaskom u zatvor, zatim troškovi administracije osiguranja, sahrane, eventualnih nadoknada za osigurana lica...
Tu su još i troškovi pravosuđa, a tek na kraju dolaze materijalni troškovi u koje, za razliku od raširenog mišljenja, ne spadaju samo troškovi oštećenja vozila, već i troškovi oštećenja robe koja se prevozi, objekata na putu...
Iza svih navedenih troškova ostaju oni koje je dosta teže utvrditi, a koji se nazivaju humanim. To su troškovi pretrpljenog bola, patnje, fizičkog naruženja... U svetu su na ovu temu urađena brojna istraživanja, ali i danas postoje drastične razlike. Humani troškovi se određuju kao određeni procentualni deo tržišnih, a da su razlike nepremostive govori i podatak da u SAD oni iznose oko 224 odsto ili 2,5 puta više od tržišnih, dok su u Velikoj Britaniji tek 70 odsto.
Kako svemu tome stati na put? Damir Okanović, direktor Srpskog komiteta za bezbednost u saobraćaju smatra da ljudi imaju pogrešno mišljenje da se naplate saobraćajnih kazni slivaju u budžet da bi ga jačele.
Godišnje od kazni 40 miliona evra
Velika odšteta
U "Dunav osiguranju" životno osiguranje za vozače i učesnike u saobraćaju godišnje košta 650 dinara, a u slučaju smrti moguće je naplatiti odštetu od 100.000 evra; u slučaju povrede odšteta iznosi 200.000 evra.
- To je potpuno pogrešno jer se od kazni godišnje naplati 30 do 40 miliona evra, a to nije ni deseti deo štete koju donose saobraćajne nezgode u Srbiji. Dovoljno je samo napomenuti da je čak trećina bolničkih postelja u Srbiji zauzeta žrtvama udesa - kaže Okanović i dodaje da se po aktuelnom Zakonu kazne slivaju u budžet i to za opšte namene, ali da će novi zakon to svakako promeniti.
Sa njim se slaže i prof. Vujanić koji još smatra da bi 100 miliona evra utrošenih na bezbednost saobraćaja u startu prepolovilo troškove, jer se investiranje u bezbednost vraća od 5 do 30 puta. Švedska, koja je najbezbednija zemlja po pitanju saobraćaja to je postala pošto je uložila nešto više od 250 miliona u obnavljanje saobraćajnica, edukaciju vozača, a posebno dece i početnika... i potom to višestruko naplatila.
- Kako je kod nas stanje daleko lošije, mi bismo i sa milion evra mnogo uradili. Za početak, s tim novcem bismo mogli da pokrenemo velike propagandne kampanje za edukaciju učesnika u saobraćaju, ali i da promenimo signalizaciju, kako na putevima tako i na vozilima poput traktora. Zato je neophodno da država donese Zakon, jer bi tako, na primer, svi traktori morali da imaju žuto rotaciono svetlo, čime bi se u startu spasilo 100 ljudi koji tako poginu. Tražim da se ova država napokon opameti i da se ovom poslu pristupi ozbiljno, jer je nerazuman toliki gubitak novca zbog grešaka loših i nesavesnih vozača. Četvoročlana porodica prosečno godišnje potroši oko 840 evra za tuđe greške i to mora da prestane - kaže Vujanić.
Političari zato moraju da se zapitaju: zašto je bezbednost srpskog saobraćaja ispod svakog nivoa, pa svake godine odnosi sve više žrtava.
