Izvor: Southeast European Times, 30.Avg.2012, 22:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U toku proučavanje naftnih rezervi

Analitičari predviđaju da će u narednih 30 godina nafta proizvedena u BiH biti dovoljna da se zadovolje potrebe regiona i da se podstakne oslabljena ekonomija.

30/08/2012

Ana Lovaković za Southeast European Times iz Sarajeva -- 30.8.2012.

Istraživanja pokazuju da Bosna i Hercegovina (BiH), zajedno sa južnom Crnom Gorom i severnom Albanijom, najviše obećava u regionu kada je u pitanju nafta na području između Uralskih planina i Severnog mora. . >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<

Prošle godine su BiH i vodeća međunarodna naftna kompanija „Shell Exploration & Production“ potpisali memorandum o razumevanju o geološkim istraživanjima u oblasti veličine 26.000 km.

Istraživačka faza tog projekta treba da bude završena u oktobru i zasnovana je na dokumentaciji iz istraživanja sprovedenih između 1970. i 1990. godine, koja su sproveli američka „Amoco“ korporacija i Energoinvest iz Sarajeva.

„Još je rano reći, ali mi očekujemo prve bušotine nafte i gasa u Federaciji 2013“, rekao je federalni ministar energetike, rudarstva i industrije Erdal Trhulj u izjavi za SETimes. „Eksploatacija bi trebalo da počne 2014. godine.“

„Imati Shell kao partnera u istraživanjima vrlo je važno za jačanje imidža države“, objašnjava Trhulj. „U ovom trenutku ne možemo reći ko će da bude naš partner u eksploataciji.“

Trhulj je dodao da predlozi koji se nalaze na stolu, pored ostalih, uključuju Shell, Exxon i ICL, a on kaže da su sve „ugledne“ naftne kompanije.

U Republici Srpskoj, srpsko-ruska naftna kompanija Jadran-Naftagas počela je geološka istraživanja, obavljajući seizmološka istraživanja u severnom regionu, od Novog Grada do Doboja.

„Svi delovi Dinarida imaju naftu, a posebno Drežnica severno od Mostara, od Posavine do Semberije i Majevice, kao i desetine drugih lokacija“, rekao je Trhulj. S obzirom da ima isto geološko tlo kao Italija, „BiH, sa južnom Crnom Gorom i severnom Albanijom, najviše obećava u pogledu nafte i gasa u oblasti od Uralskih planina do Severenog mora“.

Istraživanje nafte u BiH prvi put je počelo 1889. godine, kada su austrijski geolozi Kacer i Hofer ispitivali oblast Majevice. Nafta je otkrivena Između prvog i drugog svetskog rata i oko 300 tona je izvučeno iz bušotine u Požarnici i u blizini Tuzle, ali zbog male proizvodnje i visokih troškova transporta, kao i nedostatka opreme i osoblja, proizvodnja je obustavljena 1943. godine.

Nedavno je kompanija INA-Naftaplin, sa sedištem u Zagrebu, shvatila, nakon što je dobila prava na eksploataciju, da iz bušotine i dalje izlazi nafta i da tu ima puno potencijala, s obzirom na nekoliko dubokih bušotina u Tuzli, Varešu i Glamoču.

Zajednički poduhvat pronalaženja nafte i gasa u BiH počeo je 1973. godine. Energoinvest i AMOCO koristili su svoje 10-godišnje pravo na istraživanje tih oblasti. Svetska banka je finansirala projekat u severnoj Bosni sa kreditom od 2,5 miliona dolara (1,99 miliona evra), dok je projekat Dinarida u potpunosti finansirao AMOCO, koji je u Zagrebu osnovao Naftnu kompaniju AMOCO-Jugoslavija, kao sedište svojih operacija.

Projekcije AMOCO-a pokazuju da u severnoj Bosni možda postoje rezerve od 350 miliona barela sirove nafte. Komercijalna vrednost biće potvrđena nakon iskopavanja prvih bušotina dubine 4000-8000 metara, navodi Trhulj.

Analitičari kažu da bušenje nafte u BiH može da donese izuzetan podsticaj ekonomiji.

„Ne znam da li su ove procene tačne ili nisu“, kaže banjalučki ekonomista Damir Miljević za SETimes. „To bi moglo drastično da promeni ekonomsku situaciju u BiH, ukoliko eksploatacija bude rađena u korist građana.“

On je, međutim, upozorio da bi to moglo da se pretvori u „izgubljeni potencijal“, ako ne budu rešeni konflikti i nerazumevanja između raznih strana ili ako balkanski tajkuni budu pohlepno pokušavali da napune svoje džepove.

„Mislim da je šteta već učinjena“, objašnjava on. „RS je dala koncesiju Rusima, tako da će deo profita završiti u Rusiji, a deo u džepovima onih koji su dali koncesije.“

Tri zemlje u regionu za koje se smatra da imaju najveću proizvodnju nafte jesu Albanija sa 1,3 miliona tona godišnje, Turska sa 2,3 miliona i Rumunija sa 4,6 miliona.

U Albaniji su „Bankers Petroleum“ i „Stream Oil and Gas“, obe sa sedištem u Kanadi, te državni Albpetrol, tri najveće kompanije za proizvodnju nafte. One kažu da su dostigle stopu između 1 i 1,2 miliona tona godišnje na kraju 2011. godine. Analitičari predviđaju da bi proizvodnja nafte u Albaniji mogla da dostigne od 2,3 do 2,5 miliona tona godišnje do 2015. godine.

U Turskoj je nacionalna kompanija Turska naftna korporacija u poslednjoj deceniji pronašla kamene strukture koje sadrže otprilike 500 milijardi barela nafte. Korporacija je sa Shell-om potpisala sporazum o bušenjima, koja bi, kažu analitičari, mogla da pretvore Tursku u značajnog izvoznika nafte i gasa.

Rumunija proizvodi oko 4,6 miliona tona nafte godišnje i ima naftne rezerve za 15 godina, kaže predsednik Nacionalne agencije za mineralne resurse Aleksandru Patrauti. Sa 600 miliona barela, rumunske rezerve su treće u EU i predstavljaju otprilike 11 procenata zaliha EU. Geološke naftne rezerve iznose otprilike 2 miliona tona, a većinu proizvodnih blokova drže državna kompanija za gas Romgaz i OMV Petrom, bivša rumunska državna naftna kompanija.

Nastavak na Southeast European Times...