Izvor: Blic, 28.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U štali žive 19 godina
LESKOVAC - Bračni par Vinka i Dragan Đokić iz vučjanskog sela Radonjica već 19 godina živi u ruiniranom objektu koji je ranije korišćen kao štala za stoku. U istoj prostoriji veličine tri sa tri živi i u istom razvaljenom krevetu sa njima spava četrnaestogodišnji sin Marko, odličan učenik sedmog razreda.
Ovaj bračni par našao je pribežište u staji u dnu dvorišta kuće Draganovih roditelja odmah nakon venčanja.
- Mojim roditeljima se nije dopala snaha, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ja nisam hteo da se odreknem žene. Zato su se oni odrekli mene, izbacili me iz kuće. Tada sam radio u leskovačkom „Graditelju" i mislio sam da ću se od skromne plate nekako skućiti. Međutim, preduzeće se kasnije raspalo - objašnjava Dragan.
Šupa je napravljena od betonskih nemalterisanih blokova. Prozora nema, a jedina svetlost dolazi od slabe sijalice ili kad se otvore ulazna rasklimana vrata.
- Sve su nam to komšije dale. Kad smo se uselili, ništa nismo imali. Godinama smo spavali na slami. Na slami nam se i dete rodilo - priseća se glava porodice.
Dragan, Vinka i Marko najsrećniji su kad grane prvo prolećno sunce. Zime su ovde nepodnošljive, ali ništa bolje nije ni kada pada kiša.
- Zimi ovde otpada glava od hladnoće, a kad pada kiša, lavori i šerpe su rasuti na sve strane - priča Vinka.
Ova porodica nema zemlje, a Dragan nije ni pokušao da ostvari pravo na socijalnu pomoć i dečji dodatak. Preživljavaju od povremenih nadnica kod komšija.
- Ne primamo socijalnu pomoć ni dečji dodatak zato što nemam pare za autobusku kartu do Leskovca. Za to treba mnogo papira i ko zna koliko odlazaka do opštine - kaže Dragan.
Mali Marko svakog dana prelazi biciklom do škole u susednom selu Bunuški Čifluk. Ne žali se na hladnoću, vetar i kišu, ali bi voleo da ima najosnovnije stvari.
- Voleo bih da imam svoju sobu, svoj krevet i radni sto - kaže Marko.
