Izvor: Politika, 08.Maj.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U potrošnu robu ili u razvoj
Samo u periodu od 2006–2013. godine Srbija je za uvoz potrošne robe izdvojila 19,8 milijardi evra
Neprihvatljivo je, a i moralno problematično u odnosu na veliki deo krajnje siromašnog stanovništva, da živimo od inostranih kredita koji ugrožavaju privredni oporavak.
Međutim, neprihvatljivo je i da nejednako pristupamo smanjenju prekomerne potrošnje, koja se javlja u budžetu, u odnosu na prekomernu potrošnju, kojom se povećavaju tekuća plaćanja prema inostranstvu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog čega trošimo teško zarađena devizna sredstva, ili uzimamo nove inostrane kredite.
Podaci navedeni u tabeli jasno ukazuju koliko su velika zaduženja u inostranstvu nastala u prethodnom periodu po osnovu uvoza potrošne robe i drugih vidova uvoza, mimo uvoza opremei repromaterijala. Samo za uvoz potrošne robe u posmatranih osam godina, od 2006. do 2013, utrošeno je 19,8 milijardi evra. Ako se uzme u obzir i uvoz u ranijem periodu, uključujući i neopravdan uvoz u grupi roba koju statistika obuhvata u posebnom obliku neklasifikovanih namena, onda je vidljivo da smo u periodu posle petooktobarskih promena utrošili desetine milijardi evra za uvoz robe koja nije bila nužna za privredni razvoj. Ova sredstva su obezbeđena jednim delom od ekstraprihoda finansijski najmoćnijih pojedinaca, a velikim delom iz bankarskih kredita. Svakako da se ova potrošnja ne može smanjivati, iako ona velikim delom nije nužna, po osnovu snižavanja carinskih i paracarinskih barijera. Međutim, merama u domenu monetarne makroekonomije moguće je više nego prepoloviti ove vidove potrošnje.
Istovremeno je moguće da se deo prikazanih ušteđenih sredstava na bazi smanjene uvozne potrošnje usmeri za razvoj privrede putem kredita sa minimalnim kamatama. To znači da je neophodno, nakon ostvarenja navedenih ušteda ovih sredstava – a taj je cilj realan – da se bankarski krediti namenjeni za potrošnu robu sa visokim kamatama pretvore u kredite privredi s minimalniom kamatama. Nijedan ekonomista ne može poricati osnovanost i ostvarljivost principa po kome se stvorena ušteda na jednoj strani može usmeriti za druge, prioritetnije namene.
Svakako da sprovođenje ovog načela nije jednostavna ni laka operacija i da se za njeno sprovođenje podrazumevaju opsežna ekspertska znanja i osvedočene sposobnosti u ovoj oblasti ekonomije. O značaju sprovođenja ovog načela autor ovog teksta je u ovoj rubrici objavio nekoliko priloga. Budući da se naša privreda u ovom trenutku nalazi pred zonom tzv. predbankrotstva, pretpostavlja se da izneta inicijativa zaslužuje pažnju ne samo vodećih ekonomista u vladi nego i svih drugih ekonomista koji se bave naukom i istraživanjima.
Dr sc. ek. specijalista za bankarstvo
Srećko Ugrin
objavljeno: 08.05.2014.
