Izvor: BKTV News, 01.Okt.2012, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U čemu je naivnost Tadića
Nema ničeg neobičnog da čovek kada sidje sa vlasti, pogotovo ako je na njoj bio osam godina i svoju aroganciju prikrivao „šarmom beogradskog asfalta“, odjednom počne da tetura izmedju istine i onog što je prikrivao.
Počinje na prečac da gubi pamćenje! Možda bi to mogla da se nazove i „političkim alchajmerom“!
Očigledno, Tadić je pred velikim problemom. Od apsolutne vlasti do potrebe da obilazi opštinske organizacije i sakuplja podršku ne bi li sačuvao makar primat >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << u svojoj, Demokratskoj stranci, nagli je pad, koji ostavlja krupne ožiljke. I sa time se malo ko uspešno nosi.
Ali, šta znači kada čovek, čiji se duh još šunja Andrićevim vencem, saopšti Srbiji: „Javnosti treba jasno reći sa kakvim zahtevima se suočavamo“. I pri tome, bez ustručavanja, dodaje opasku da je „promena vlasti u Srbiji donela nove probleme i uslovljavanja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji“.
Da li to znači – eto, kada ste hteli da me menjate i birate novog šefa države, sada gledajte kako ćete se izvući da vam Evropa ne uzme sve.
A, zapravo, reč je da nova Vlada mora samo da izvrši ono što su Tadić i njegovi emisari u Briselu ili na razgovorima sa Albancima iz Prištine već dogovorili i parafirali!
Čist „alchajmer“, zar ne?!
Uzalud je pominjanje imena sa kojima funkcionerima stranih stranaka je Tadić razgovarao na skupu socijalista Evrope. Besmisleno je tvrditi da je reč o nekakvom sedmom zahtevu, za koji ni sam Tadić nije znao. Da bi, već u drugom delu rečenice samog sebe demantovao, jer kaže to je prdvidjeno ne sada, već kada budemo dogovarali samo pridruživanje?! U čemu je razlika? Sada ili kasnije, Evropa ne odustaje od „uspostavljanje dorosusedskih odnosa sa Kosovom“. Drugim rečima, od priznavanje Kosova.
I vrhunac gubljenja pamćenja je kada kaže:
’’I sam sam u više navrata optuživan da utičem na medije u Srbiji. Međutim, na njih utiču tajkuni, stranci koji su kupili medije u Srbiji i oni koji upravljaju tuđim novcem kroz konsultantske i marketniške agencije. Ne mislim da su Aleksandar Vlahović, Dragan Đilas i Božidar Đelić toliko bogati, oni nemaju taj potencijal“.
Neverovatno, nema Šapera. Nema okruženja bivšeg šefa režima u kojem su mediju bili kao kao u gebelasovim konclogorima!
Tadić, dakle, sada tvrdi da medije drže tajkuni. I doslovce kaže: „Mišković je želeo da se infiltrira u svaku vlast, jer tajkuni poput njega ili Karića, uspevaju na tržištu jedino zahvaljujući državi“.
Neće biti da je zaboravio da je od osam godina njegove vlasti, Bogoljub Karić proveo sedam u političkom izgnanstvu i medisjkoj satanizacije. O svom odnosu sa Miškovićem neka Tadić podnosi računa na izbornoj skupštini DS.
Zar je opet u „crnoj rupi“ sa pamćenjem kada je režim Borisa Tadića okretao glavu i od svih ponuda Dragomira Karića da država stane iza komapnja iz Srbije koje su mogle da dobiju posao na gradilištima na širom nekadašnjeg Sovjetskog saveza, gde Karići, kao menadžeri multinacionalne kompanije, realizuju projekte „teške“ skoro 20 milijardi dolara. Ali, tamo ministri ne dele poslove svojim očevima ili braći, već su medjunarodni tenderi na kojima je potrebna prvorazredna garancija. Naše firme su mogle da se nadju na tim gradilištima da je država stala iza njih.
Kažu- daj čoveku vlast da bi video kakav je. Ali, uzmi mu vlast da saznaš koliko stvarno vredi.
Mirko Stamenković
Tweet
