Izvor: RTS, 16.Jan.2012, 21:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U banku protiv bankrota
Klijenti treba da se obrate bankama čim saznaju da bi mogli da imaju problem pri otplati kredita. Otpis dugova još nije ideja koja je zaživela u Srbiji, ali postoje zakonski akti koji bi omogućili takvu vrstu sporazuma. Kurs ove godine u porastu, kažu gosti emisije Oko ekonomije.
Bankari tvrde da su poslednjih godina banke pokazale razumevanje za vreme u kojem živimo i za određenu klasu klijenata napravile reprograme. "Sve zavisi od banke do banke, kod nas se većina klijenata >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ponaša odgovorno, još nismo aktivirali nijednu hipoteku", rekao je gostujući u Oku ekonomije, predsednik UO Sosijete Ženeral banke Goran Pitić.
Slavko Carić, predsednik IO Erste banke, klijentima koji imaju problem sa otplatom kredita savetuje da se na vreme obrate bankama.
"Bolje sprečiti nego lečiti. Ako znate da ćete imati problem, dođite kod nas, ne čekajte da dođete u stoti dan kašnjenja, jer onda bankari moraju u prinudne mere naplate i klijenta stavljaju u lošiju kategoriju", rekao je Carić.
Ekonomista i član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković se slaže da problemi treba da se rešavaju na relaciji banka-klijent.
"Građani obično misle da država treba da ih štiti, da NBS treba da kontroliše kurs, da Vlada naredi bankama da otpišu dugove, to je moguće ali je štetno", smatra Vučković.
Ako se broj neplaćenih kredita poveća, u bankama veruju da bi NBS trebalo da nađe sistemsko rešenje i pravila koja bi regulisala šta raditi u tom slučaju.
Svako peto preduzeće kasni sa otplatom, međutim bankari još nisu zabrinuti, jer prema njima, taj nivo problema još nije alarmantan.
Sindrom neplaćenih dugova trese i Hrvatsku u kojoj zbog toga razmišljaju o otpisu dugova. Hrvatski ekonomista Damir Novotni pojasnio je za Oko ekonomije da je kriza uticala na 40 hiljada malih i srednjih preduzeća, kao i da za 60 odsto kredita koji su uzeli građani postoji problem sa otplatom.
"Privatizacijom bankarskog sektora početkom decenije došlo je do ekspanzije kredita. Bili su lako dostupni, za stan, automobil, to su dugoročnni krediti koji su naglo poskupeli i tako građane odatno zadužili. Postoji inicijativa ministra finansija da se banke uključe u saniranje kompanija, da se otpiše dug i pretvori u vlasnički udeo i tako spasu radna mesta. Banke su za sada pokazale dobru volju", kaže Novotni.
Bankari u Srbiji smatraju da takvo rešenje može da se uzme u obzir, ali da ne treba generalizovati stvari. "Ne može se uzeti udeo u u stanu ili javnom preduzeću, treba da se napravi nivelacija", smatra Slavko Carić.
Goran Pitić međutim, misli da ne treba da se poredimo sa Hrvatskom kada je reč o zaduženosti.
"Tamo gde nema šanse da preduzeće preživi, a banka mora da otpiše dug, ona će to učiniti, ali ne treba ulaziti u restrukturiranje preduzeća. Država treba da se postara o bankama u kojima ima učešće da ne dozvoli da one blokiraju preduzeća koja su solventna", dodaje.
Vladimir Vučković kaže da ne treba uzimati ideje iz komšiluka zdravo za gotovo jer se može desiti da su one tek u začetku i da su populističkog karaktera.
"Da država određuje bankama potraživanja, meni se to ne dopada, to je nametanje volje države. Ideja koja nije razrađena može da dovede do gubitaka u finansijskom sektoru. Mi imamo mehanizme koji se ne koriste. Na primer, zakon o restrukturiranju privrednih društava koji daje podsticaj bankama da uđu u ovakvu vrstu sporazuma", kaže Vučković.
Gosti Oka ekonomije smatraju da je visinu kamatne stope teško prognozirati. Sada je osnovna kamatna stopa na niskom nivou što je dobro, ali bi sledeće godine mogla da se zahukta inflacija u Evropi, da centralne evropske banke dignu kamatnu stopu te da se to prelije na Srbiju.
Za dinarske kredite postoji mogućnost pada kamatne stope. Devizni kurs će kažu, verovatno rasti.
.jpg)
