Izvor: Politika, 18.Dec.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Srbiji propala i inflacija
Statistički pad cena u julu i novembru posledica smanjene potrošnje, a ne oporavka
U Srbiji su čak dva puta u toku ove godine, bar po izveštajima zvanične statistike, pale cene što je i registrovano kao deflacija. Nema sumnje da je to najviše obradovalo kreatore naše monetarne politike, jer im pomaže da pokažu da su inflaciju „smestili” u ono što su obećali pre godinu dana. Većina građana sigurno se neće složiti da je u Srbiji bilo šta pojeftinilo, ni u julu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kada statistika prvi put nije „prepoznala” rast cena na mesečnom nivou, niti u novembru kada se to dogodilo po drugi put.
Reč je, doduše, o simboličnim brojkama – prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene su u novembru u proseku bile niže za 0,6 odsto nego u oktobru. U julu je deflacija iznosila 0,9 procenata. Međutim, kako nam teorija objašnjava da je deflacija, između ostalog, i posledica pada tražnje, postavlja se pitanje da li nam ovi podaci nagoveštavaju novu recesiju. Jer, pad prometa u maloprodaji beleži se iz meseca u mesec.
Ekonomista Ivan Nikolić smatra da je deflacija kao pojava loša koliko i inflacija i da bi kao dugoročan fenomen ostavila negativne posledice po našu ekonomiju.
– Ali, kod nas to neće biti slučaj jer je sezonskog karaktera, kao što je bilo u julu i to pre svega zbog pada cena poljoprivrednih proizvoda. Uostalom, do kraja godine će ukupna inflacija iznositi dva odsto ili nešto više od toga, što znači da je visoka inflacija pobeđena. Ta dva odsto godišnje inflacije u ovom trenutku najbolja su mera za našu ekonomiju – objašnjava Nikolić.
On, međutim, priznaje da je osim toga što je dinar već neko vreme stabilan, na deflaciju uticao još jedan faktor.
– Treba priznati da je kod nas tražnja niska i da je u prethodnom periodu kontinuirano padala – zaključuje Ivan Nikolić.
Slično misli i Goran Nikolić, ekonomista Instituta za evropske studije. Kako kaže, deflacija je generalno pokazatelj pada tražnje, ali ne samo toga.
– Mi imamo i pad kreditiranja i to naročito industrije, jer banke više ne daju olako kredite, a sa druge strane, došlo je do blagog pada cena agrarnih proizvoda. To je izazvalo deflaciju, ali kao kratkotrajnu pojavu – kaže Goran Nikolić.
Međutim, on smatra da je inflacija od dva ili dva i po odsto u 2013. godini niska za zemlju i ekonomiju poput naše.
– Imamo nisku inflaciju i jak kurs dinara koji nije podsticajan za izvoz. Zbog toga mislim da se s obzirom na prirast našeg javnog duga može očekivati da u narednom periodu kurs blago prokliza – navodi on.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da u uslovima statističkog pada cena, kada je inflacija ispod donje granice zacrtanog cilja, Narodna banka treba da vodi ekspanzivniju monetarnu politiku.
– Jučerašnje smanjivanje referentne kamatne stope za 0,5 odsto je korak u pravom smeru, ali smatram da je to smanjenje moglo da bude i veće, kao i da je to trebalo ranije uraditi. Preko referentne kamatne stope utiče se na kurs, posredno i na cene. Posledica poslednje mere NBS biće poboljšanje likvidnosti privrede, ali i blaga depresijacija dinara koja će doprineti da se inflacija vrati u koridore cilja – kaže Arsić, dodajući da nije dobro kada je inflacija veća od cilja kao da nije dobro i kada je niska kao sada.
Kada je reč o inflaciji treba pomenuti i da je naša zemlja jedna od malobrojnih zemalja u Evropi u kojima cena poljoprivrednih proizvoda u najvećoj meri kroji stopu inflacije. Slično se dešavalo i prethodnih godina – zeleniš i hrana bili su i ostali noćna mora svakog guvernera i glavni generatori opšteg rasta cena. Ili njihovog pada. Ekonomisti su saglasni da je efekat hrane u inflaciji veći u siromašnijim zemljama, odnosno tamo gde se više troši na prehrambene proizvode. Prema njihovim procenama, u Srbiji oko 40 odsto inflacije potiče od cena hrane i pića.
S. Despotović
objavljeno: 18.12.2013.
