Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Apr.2019, 10:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Srbiji do sada 108 projekata javno-privatnog partnerstva

Komisija za javno-privatno partnerstvo Ministarstva privrede do sada je odobrila 108 projekata a kako je za Tanjug rekla Andrijana Jovanović, zamenica predsednika Komisije, najviše projekata javno-privatnog partnerstva je u Vojvodini i na jugu Srbije, kao i u većim gradovima.

Javno-privatno partnerstvo uvedeno je zakonom 2012. godine a prvih godina bilo je do 5 projekata godišnje, dok kaže sada bude 15-20 projekata koji se podnesu komisiji na razmatranje.

Najčešći >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << lokalni projekti su u vezi sa komunalnim uslugama, javni prevozom, sakupljanjem komunalnog otpada, izgradnjom lokalnih ili regionalnih deponija, grejanjem u školama, bolnicama ili vrtićima, lokalnoj infrastrukturi, izgradnji ili sanacija puteva, odnosno kanalizacionih mreža.

"Sve više dominiraju projekti koji se tiču grejanja ili javne rasvete koji su postali vrlo interesantni", kaže Andrijana Jovanović i dodaje da je to zato što su efekti na terenu vidljivi, uštede su velike, a i garantovani period modernizacije javne rasvete je dugotrajniji od 10 do 15 godina.

Ona u Vojvodini apostrofira opštine Ada i Žabalj, gradove Novi Sad i Pančevo, a dodaje i kako na jugu Srbije u Nišu, Vranju, Vlasotincu ima po više projekata.

"U svim delovima Srbije imamo gradove i opštine koji su realizovali projekte, samo je negde brojka veća u zavisnosti da li su veći centri kao što su Kragujevac, Niš, Vranje, Leskovac, Novi Sad, Beograd", kaže Jovanović i dodaje da je u Beogradu sada pet projekata javno privatnog partnerstva a u pripremi je još nekoliko.

Komisija proverava da li je projekat sprovodiv i da li su efekti uopšte isplativi za javnog partnera a zatim da li ima zakonom definisane elemente, kaže ona i dodaje kako " često postoje primedbe i sugestije koje daje predlagaču kako da projekat ispravi, da bi on bio precizniji, jasniji i kako bi bio olakšan posao da se sprovedu javni pozivi i potpišu ugovori".

Andrijana Jovanović kaže da se dešavalo da neki projekti ne mogu biti realizovani po modelu javno-privatnog partnerstva " jer su komercijalnog karaktera, i nemaju opšti javni interes, pa su bili vraćeni" ali i da "predlagači dođu bez projekata, samo sa projektnom idejom i tu na samom početku možemo da reagujemo i objasnimo šta može biti javno privatno partnerstvo".

Komisija prati realizaciju ovih projekata a javni partneri prikazuju svoje rezultate na konferencijama i okruglim stolovima, kaže ona i dodaje da se kao privatni partneri pojavljuju i strane i domaće kompanije "u zavisnosti od prirode samog projekta i njegove veličine".

"Domaći su uglavnom u manjim projektima, često firme za sakupljanje komunalnog otpada, obavljenje javnog prevoza, kod javne rasvete, a za veće projekte, kao što su regionalne deponije, gde je i više lokalnih samouprava uključeno, i veći nivo finansiranja, ili ako je u pitanju neka putna infrastruktura, dešava se da su i privatne kompanije iz inostranstva zainteresovane da investiraju na taj način", navela je Andrijana Jovanović.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...