Izvor: B92, 10.Apr.2012, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U "Lazi" godišnje 3.500 bolesnika
Beograd -- Svaki deseti psihijatrijski bolesnik prisilno na bolničkom lečenju. Prisilan boravak u psihijatrijskoj ustanovi mora da se potvrdi ili ukine u roku od tri dana.
Svake godine u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" u Beogradu - jedinoj zdravstvenoj ustanovi u zemlji koja 24 časa dnevno prima urgentne psihijatrijske pacijente, biva smešteno oko 3.500 bolesnika.
Prethodne nedelje je u ovu bolnicu primljeno 170 pacijenata, od kojih je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 48 zadržano na lečenju – najveći broj njih zbog zloupotrebe alkohola i psihoaktivnih supstanci. Statistika takođe pokazuje da je od 170 pacijenata, 35 njih dovezla Hitna pomoć, a uz asistenciju policije dovedeno je 17 bolesnika.
Dr Milutin Nenadović, neuropsihijatar i prvi čovek ove zdravstvene ustanove, ističe da je svaki deseti pacijent u ovoj bolnici prisilno hospitalizovan, a u nedostatku zakona o zaštiti mentalnog zdravlja, koji bi preciznije regulisao zadržavanje u bolnici protivno volji pacijenta, ovo pitanje rešeno je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o vanparničnom postupku. Na jučerašnjem sastanku borda bolnice „Laza Lazarević” sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem i njegovim zamenikom Milošem Jankovićem, istaknuto je da se prisilna hospitalizacija najčešće sprovodi u situaciji kada bolesnik biva doveden u bolnicu uz pomoć policije i s lisicama na rukama. Prisilna hospitalizacija mora biti potvrđena, odnosno ukinuta posle tri dana boravka u bolnici i to uz prisustvo suda i pred konzilijumom koji čine dva lekara koji nisu učestvovali ni u hospitalizaciji ni u lečenju.
„Postoji kategorija osoba koje se moraju prisilno hospitalizovati, jer one nemaju slobodnu volju i nije moguće predvideti šta će da urade – ni sebi ni bližnjem svom. Nekada je želja za samouništenjem toliko jaka da je ništa ne može sprečiti. U našoj intenzivnoj nezi trenutno leži pacijent koji je dva puta pokušao da se ubije u jednom danu”, napominje dr Nenadović.
Dr Nenadović je istakao da se zbog nedostataka društvenih „potpornih sistema” često insistira na tome da osoba bude smeštena u duševnu bolnicu – u strahu da osoba s mentalnim smetnjama ne počini (samo)ubistvo. Lekari koji su zaposleni u duševnim bolnicama takođe su pred velikom dilemom kako da sprovedu proces deinstitucionalizacije, s obzirom na to da ni društvo ni porodica nisu spremni da prihvate psihijatrijskog bolesnika.
Zaštitnik građana Saša Janković istakao je da će ove godine posebnu pažnju posvetiti pacijentima smeštenim u psihijatrijskim ustanovama – načinima njihovog smeštaja i uslovima zbrinjavanja. „Ono što možemo da konstatujemo jeste nedostatak zakona koji na jasan i celovit način regulišu ovu oblast. U očekivanju zakona o zaštiti mentalnog zdravlja trudićemo se da damo preporuke kako da postupaju lekari i medicinsko osoblje da ne bi bili u dilemi šta da rade kada je u pitanju prisilna hospitalizacija ili fizičko sputavanje pacijenta”, istakao je Janković.
