Izvor: NoviMagazin.rs, 07.Feb.2016, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Hrvatskoj pronađena alga koja menja naše shvatanje evolucije
Međunarodna grupa naučnika u Cetini je otkrila prvu i za sada jedinu koralnu algu na svetu koja je iz mora prešla u slatku vodu i prilagodila se životu u njoj.
Zbog otkrića nove vrste, nazvane Pneophyllum cetinaensis, nauka će morati da menja paradigmu o koralnim algama kao isključivo morskim organizmima.
Istraživanje je predstavljeno u časopisu Scientific Reports , a vest već prenose brojni svetski mediji i internetske strane, naročito one koje se bave akvaristikom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << />
“Akvaristi su verovatno zainteresovani zato što postoji mogućnost da bi se uz stvaranje odgovarajućih uslova ova lepa alga mogla održavati u slatkovodnim akvarijumima”, rekao je za Tportal prvi autor rada, dr. sc. Ante Žuljević, vođa Laboratorije za bentos na Institutu za okeanografiju i ribarstvo u Splitu koji je predvodio tim sastavljen od naučnika iz Italije, Španije, Francuske i Belgije.
Višestruko neobična
“Najzanimljivije je to što je među više od 700 vrsta koralnih algi koje žive u moru, ovo je prva vrsta koja živi isključivo u slatkoj vodi”, objasnio je Žuljević i dodao:
“Danas se pronalaze mnoge nove vrste. Brojne od njih su endemične, što znači da ne žive nigde drugde. Međutim, retko se otkrivaju vrste koje su prešle iz jednog ekosistema u drugi, u ovom slučaju iz morskog u slatkovodni”.
Prelasku alge odgovarala je i činjenica da su krške reke u Hrvatskoj tvrde, bogate kalcijum karbonatom i magnezijumom kao i to što imaju pH vrlo sličan morskom. Koraline alge specifične su po tome što u svoje tkivo ugrađuju kalcijum karbonat. Zbog toga se danas smatraju vrlo osetljivim jer s ljudskim aktivnostima dolazi do sve izraženijeg povećanja kiselosti mora, a time i otapanja karbonskih struktura, kućica puževa, školjkaša ali i koralinih algi.
“Pronalazak koralne alge u slatkim vodama predstavlja iznenađenje, jer većina slatkih voda nema dovoljan nivo kalcijum karbonata, niti dovoljno visok pH za podržavanje stvaranja bioloških karbonatnih struktura. Međutim, hrvatske krške vode zapravo su vrlo slične moru, jer imaju visoke koncentracije otopljenih soli, a takođe i pH sličan moru. U svetu postoje mnoge karbonatne krške reke, ali one koje se nalaze u tropskom pojasu nisu pogodne za razvoj koralinih algi jer su pune organskih materija koje padaju u vodu, a onda se razgrađuju i povećavaju njenu kiselost. Izgleda da je prelaz koralnih algi u slatke vode bio moguć u vrlo malom broju reka kakve su hrvatske”, objašnjava Žuljević.
Alga Pneophyllum cetinaensis nastanjuje Cetinu od ušća, do brane Peruča. Na tom području prisutna je svuda osim u veštačkim jezerima.
Naučnici pretpostavljaju da se prelazak alge dogodio relativno skoro, tokom posljednjeg glacijalnog doba, pre 20 do 100 hiljada godina.
