Izvor: Politika, 21.Mar.2013, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U 563 patuljaste škole ide 1.036 đaka

Za četiri godine u Srbiji može da se napravi sistem u kojem će raditi 90.000 prosvetnih radnika sa prosečnim brojem učenika – tvrde prosvetni sindikalci

Finansiranje po učeniku po principu: koliko đaka – tolika plata, koje bi po zakonu trebalo da zaživi školske 2014/15. godine, neće moći da se sprovede dok se broj učenika u odeljenju ne ograniči na 25, dok se ne formira mreža škola u Srbiji, bez novog pravilnika za utvrđivanje cena usluga i ako srednja škola >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne postane deo obaveznog obrazovanja. Ovu procenu juče su javnosti predočili predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika i Sindikata obrazovanja Srbije.

– Osnovni problem kod uvođenja finansiranja po učeniku je što mi taj zakon nismo videli. Naslućujemo da je suština da se sistem obrazovanja time decentralizuje. Sada je centralizovan, odnosno sve je na republičkom budžetu, a od toga 99 odsto ide na plate i jedan odsto na prosvetnu infrastrukturu. Decentaralizacijom sistema ideja je da se oko 30 ili 40 odsto budžeta izdvoji za primarne državne škole – recimo srednje, a da ostatak – na primer, osnovne škole finansira lokalna samouprava. U 563 patuljaste škole u Srbiji ide 1.036 đaka. Pitanje je koja će opština od deset malih osnovnih škola da napravi jednu. To je političko pitanje – imaju li petlju da naprave takav rez – objašnjavao je Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata, napominjući da je posao sindikalaca da zaštite kolege i da u neobrazovanoj Srbiji obrazovan čovek ne sme da bude višak.

Na to je naše pitanje glasilo: „Šta u stvari hoćete? S jedne strane pritiskate Ministarstvo prosvete da primora lokalne samouprave da podvuku crtu i već jednom sprovedu racionalizaciju o kojoj se priča godinama, a sa druge strane nećete da se te škole zatvore da nastavnici ne bi ostali bez posla?”

– Nama je prioritet da se napravi stabilan obrazovni sistem u kome će se znati koliko ima dece, zaposlenih i koliko đaka dođe na jednog nastavnika, ali ne možemo mi da napravimo taj sistem. Političke odluke su tu važne i pitanje hoćemo li mi već jednom da uradimo tu racionalizaciju i na koji način. Teramo ministarstvo da radi posao koji je odavno trebalo da uradi – odgovara Matijević.

Da vlast naredi lokalnim samoupravama da zatvore stotine „patuljastih” škola, vi biste ih u tome podržali?

– Da. Predložili smo vladi načine da se sprovede racionalizacija. Prirodno godišnje odlazi 1.500 do 2.000 prosvetnih radnika u penziju. Jednim socijalnim programom koji treba napraviti može da se rastereti sistem za 6.000 do 7.000 ljudi. Ako se broj učenika u odeljenju ograniči na 25, zaposliće se oko 10.000 radnika i još toliko kad srednja škola postane obavezna. Za četiri godine u Srbiji može da se napravi sistem u kojem će raditi 90.000 prosvetnih radnika sa prosečnim brojem učenika jednakim proseku u evropskoj zajednici – uveren je Matijević.

Uvođenje finansiranja po učeniku trebalo bi da se izbriše iz zakona ili da se prolongira za bar deset godina, smatra Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja.

– Donekle bi kod nas takav sistem mogao da funkcioniše u srednjim školama, jer nisu obavezne, u osnovnim nije moguće uvesti finansiranje po glavi učenika a da se to ne oseti po glavi zaposlenih – obrazložio je Pavlović.

------------------------------------------- 

Za 17 godina „nestalo” 215.000 dece

„Školske 1995/96. godine u sistemu smo imali 1.114.000 učenika osnovne i srednje škole, danas imamo oko 900.000. Dakle, za 17 godina izgubili smo 215.000 dece. Slikovito rečeno, to je grad veličine Niša. Samo ove godine je 7.000 osmaka manje nego prošle, a to je kao kad bi Ivanjica, Kovin, Milanovac ili drugi gradovi te veličine ostali bez ijedne škole”, naveo je Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika.

M. Simić-Miladinović

objavljeno: 21.03.2013.

Nastavak na Politika...