Izvor: Blic, 02.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tvrdoglavi pregovarač Ahtisari
Tvrdoglavi pregovarač Ahtisari
Jaka ličnost. Tvrdoglav. U svetskim kuloarima zovu ga 'hrt' zbog osobine da bi 'pre umro nego odustao od onoga što je naumio'. Ovo je prvi opis koji se u međunarodnim krugovima dobija u odgovoru na pitanje kakva je ličnost medijator budućih pregovora o statusu Kosova Marti Ahtisari (68). A na pitanje ko je, tvrde: 'Vrhunski pregovarač'.
Posle višemesečnog nagoveštavanja, izbor ovog bivšeg finskog predsednika za glavnog pregovarača >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biće aminovan na današnjem sastanku Kontakt grupe, a potom pred SB i zvanično objavljen.
Što se Srbije tiče, ukoliko smo uopšte u poziciji da bilo šta tražimo, Ahtisari bi trebalo da uveri Beograd da su budući pregovori fer i da će u njima biti podjednako poštovane obe strane, a ne da želi da nezavisnost nametne kao rešenje, za koju se godinama pod njegovim predsedavanjem zalagala Međunarodna krizna grupa. Ahtisari je danas počasni predsednik MKG.
Na današnjem sastanku Kontakt grupe trebalo bi da prisustvuje i Ahtisari. Kako je 'Blic' već najavio, treba da se utvrde principi, smernice, to jest način na koji će se odvijati budući pregovori o Kosovu. Ali i ono na čemu je Ahtisari zahtevao da ima jasno precizirano - koja su mu ovlašćenja i kakve pomoćnike ima. U pregovaračkom timu međunarodne zajednice, pored Ahtisarija koji je ispred UN, treba da bude predstavnik Rusije, Amerike i EU.
U poslednje vreme Ahtisari je, kako se navodi u međunarodnim krugovima, lobirao da ima slabe pomoćnike kako bi, najgrublje rečeno, izbegao da se konsultuje i dobija saglasnost za svaki korak. Danas će ili Kontakt grupa izaći njemu u susret ili će, ukoliko se članice dogovore da zamenici moraju biti diplomatski jake ličnosti, Ahtisari morati da pristane na volju svetskih sila. Primera radi, Ahtisari se pre izvesnog vremena oglasio i bio protiv angažmana Marka Grosmana, viđenijeg američkog diplomate, dok je Nikolas Berns, američki državni podsekretar za politička pitanja, odmah odgovorio da SAD žele preko svog predstavnika da imaju uvid u svaki korak u pregovorima.
Današnji sastanak po mnogo čemu veoma je bitan za buduću sudbinu Kosova. Nastavak je sastanka KG održanog u Rimu 20. oktobra, a na kojem je izrađen predlog dokumenta sa 10 rukovodećih principa na kojima će se bazirati strategija međunarodne zajednice za rešavanje statusa Kosova. Tri od ovih 10 principa poznati su od aprila ove godine: nema povratka na stanje pre 1999. nema teritorijalne podele Kosova i nema ujedinjenja Kosova sa nekom susednom zemljom u kojoj je dominantno albansko stanovništvo. Ostalih sedam principa uopštene strategije, po nezvaničnim navodima, odnose se na korake ka daljoj demokratizaciji Kosova.
Prva iskustva Ahtisarija sa Balkanom počinju 1992. godine kada je bio predsednik radne grupe za Bosnu i Hercegovinu u okviru Međunarodne konferencije za bivšu Jugoslaviju. Potom je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za bivšu Jugoslaviju. Međutim, na ovim prostorima poznat je po svojoj, mnogi kažu kontroverznoj ulozi u pregovorima o prestanku NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Ahtisarija je za ove pregovore preporučio njegov stav (u to vreme od 1994. bio predsednik Finske) da bez obzira na ulazak Finske u Evropsku uniju 1995. godine, za Helsinki je bitno da ima dobre odnose s Rusijom i on uspešno balansira između Vašingtona, Brisela i Moskve. Tako je njegova ključna diplomatska uloga bila upravo prestanak bombardovanja. U saradnji s Viktorom Černomirdinom, specijalnim izaslanikom predsednika Rusije Borisa Jeljcina, došlo je do sporazuma Ahtisari - Černomirdin, a koji prihvata i tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević i Skupština Srbije. I danas, iako su iza sebe ostavili memoare o pregovorima i Ahtisari i Černomirdin, i dalje je pitanje ko je koga prešao - Ahtisari Černomirdina ili obojica zajedno Miloševića, jer se između ostalog smatra da je potpisao osnov za dalje iseljavanje Srba sa KiM.
Bilo kako bilo, Ahtisariju je početkom oktobra izmakla Nobelova nagrada za mir, a za koju je bio kandidovan zbog uspešne uloge u postizanju mirovnog sporazuma u indonežanskoj provinciji Aće. Ahtisari je u UN bio primećen još sedamdesetih. Kao uspešan diplomata u Africi, u dva navrata imenovan je za specijalnog izaslanika za Namibiju. Ahtisari je tu zemlju doveo do nezavisnosti 1990. Namibijci ga tada proglašavaju počasnim građaninom, a po navodima, u to vreme njegovo ime postaje popularno, pa su namibijska deca navodno dobijala ime Ahtisari.
Rođen je 1937. u mestu Vipuri, koje je posle Drugog svetskog rata pripalo Sovjetskom Savezu. Oženjen je i ima jednog sina. Njegov otac Norvežanin, naturalizovani Finac, bio je vojni oficir. Diplomirao je 1959. na Učiteljskoj akademiji, a 1989. je dobio titulu počasnog doktora. Željka Jevtić
