Izvor: B92, 02.Jan.2012, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužioci vode istragu
Beograd -- Novim Zakonikom o krivičnom postupku koji na snagu stupa 15. januara predviđen je niz izmena. Tužilačka istraga najbitnija novina, pišu Novosti.
Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine od 15. januara postupaće prema odredbama novog Zakonika o krivičnom postupku koji će im, pre svega, omogućiti da od istražnih sudija preuzmu sprovođenje i rukovođenje istražnim postupkom.
Ostala viša i osnovna javna tužilaštva u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sačekaće još godinu na preuzimanje pune kontrole u istrazi, kao i na primenu ostalih rešenja ZKP.
Tužilačka istraga iz korena menja krivični postupak i najbitnija je novina u pravosudnom sistemu Srbije, ali se ZKP-om uvodi niz novih rešenja koja bi krivični postupak trebalo da učine bržim i efikasnijim u korist optužbe i odbrane, ali i suda.
Tužioci za organizovani kriminal i ratne zločine od sredine januara biće zaduženi za prikupljanje dokaza (materijalnih dokaza, veštačenja i saslušanja svedoka) na osnovu kojih će odlučivati da li će da podignu optužnicu, i u tom poslu neće imati pomoć istražnog sudije.
Istražni sudija u konceptu tužilačke istrage ”prerasta” u sudiju za prethodni postupak i stara se o zaštiti slobode i prava osoba protiv kojih postupak vodi, odlučuje o ograničenjima tih sloboda i prava i daje zeleno ili crveno svetlo za neke aktivnosti javnog tužioca koje zadiru u ta prava. On će izuzetno moći da se uključi u ”dokaznu priču”, i to kad odbrana traži prikupljanje nekih dokaza, a tužilac to odbije da učini. Tada će imati mogućnost da, ukoliko predlog odbrane uvaži, naredi tužiocu da takav dokaz pribavi.
Svaka optužnica će biti sudski kontrolisana i samo ona koju potvrdi sud moći će da bude osnov za glavni pretres, odnosno suđenje. To bi trebalo da bude ”filter” za neutemeljene optužnice, koje imaju neke nedostatke.
Ubuduće će sa tužilaštvom sporazume o svedočenju u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala i ratnih zločina moći da zaključe osobe koje su okrivljene ili osuđene za bilo koje krivično delo, a ne, kao što je to sada slučaj, samo okrivljeni ili osuđeni za dela organizovanog kriminala i ratne zločine.
Umesto dosadašnjeg naziva ”svedok saradnik”, zakonodavac pravi razliku između okrivljenog saradnika i osuđenog saradnika. Osuđeni za bilo koje krivično delo moći će da zaključi sporazum sa tužiocem i kad se već nalazi na izdržavanju sankcije, i tako izdejstvuje ublaženje kazne
Kao novina, uvodi se pripremno ročište, na kojem će se tužilac i odbrana izjašnjavati o tome koje će dokaze da izvedu, koje su činjenice za njih sporne, a koje nisu. Nesporne činjenice i za stranke i za sud neće biti predmet dokazivanja na glavnom pretresu, i samo ono što je ostalo kao otvoreno pitanje biće predmet dokazivanja, pre svega tužilaštva.
Samo suđenje, odnosno glavni pretres, uređeno je na način koji je sličan današnjem glavnom pretresu, mada su uvedeni mehanizmi pomoću kojih je moguće izbeći klasično suđenje i predmet rešiti na pojednostavljen, ubrzan način.
Zakonikom se uvodi i više mera koje bi trebalo da obezbede prisustvo okrivljenog bez njegovog boravka u pritvoru. Tako će se jemstvom ubuduće garantovati za okrivljenog da će se odazivati na pozive suda, ne samo kad postoji opasnost od njegovog bekstva, kao što je do sada bio slučaj, već i ukoliko postoji opasnost da će okrivljeni na slobodi da učini novo krivično delo ili završi pokušano.
Zakon takođe predviđa da bi osumnjičeni i optuženi za krivična dela mogli da se, po odluci suda, tokom krivičnog postupka, umesto iza rešetaka, nađu u kućnom pritvoru, što je humanije rešenje za pritvorenika, a donosi i uštedu državnom budžetu od više miliona evra godišnje.
